Он је оценио да би у тренутном формату набавка гаса од Москве била „ризичан и неодговоран“ потез, али је додао — „никад не реци никад“.
„Морамо да схватимо да је једино место где је сир бесплатан — мишоловка. Наше досадашње искуство говори да су нас увек везивали привлачним условима и тако решавали сопствене проблеме“, одговорио је он на питање новинара да ли би било логично да се Украјина макар делимично врати на куповину гаса од Русије.
Све зависи од Русије и Европе
Сергеј Правосудов, директор руског Института за националну енергетику, сматра да су шансе да идеја власти у Кијеву уроди плодом веома мале.
„Где ће се мерити количине гаса не зависи од украјинске стране, него је то дефинисано уговорима између ’Гаспрома‘ и европских компанија. У овој ситуацији Украјина је само земља-транзитер. Теоријски гледано, она може да обавести о својим захтевима Русију и европске земље, али то вероватно неће имати никакав ефекат, јер Украјина нема никакве везе са овим уговорима“, каже Правосудов, и наставља:
„Кијев је више пута изјављивао да жели да пређе на такав модел, али европске компаније никада нису изашле Украјини у сусрет, зато што сада одговорност за гас који пређе преко територије Украјине сноси ’Гаспром‘. А ако се мерење гаса буде рачунало на источној граници, одговорност за пребацивање гаса сносиће Европа, што европске земље не желе — стога ће изјаве украјинских званичника опет бити пуцањ у празно“, наглашава саговорник Спутњика.
Промене након 2019. године
Подсетимо, Украјина не купује руски гас од новембра 2015. године, а 2016. та земља први пут није користила гас из Русије током припрема за грејну сезону — из складишта је „вукла“ само гориво купљено реверсом из Европе.
Председник те земље Петро Порошенко прошлог месеца је изјавио да организацију транзита руског гаса треба променити након 2019. године, када истекне постојећи уговор и предложио да Европа више не купује гас на западној граници Украјине, већ на источној.
Москва: неоправдани захтеви
Андреј Никончук, са украјинског Института за анализе и политички менаџмент, каже да власти у Кијеву овиме покушавају да на све начине кривицу за евентуалне пропусте и малверзације с испорукама свале на неког другог.
„Украјина би да пребаци одговорност за нестанак одређених количина гаса и друге ризике, који се појављују током пребацивања руског гаса потрошачима у Пољској, Мађарској и Словачкој, на Европу. Ова идеја се појавила пре две-три године, али та читава ситуација не зависи од Украјине, него пре свега од става Москве и западних престоница. Оне ће доносити одлуке узимајући у обзир пре свега сопствене интересе, али и ситуацију око ’Северних токова‘ и ’Турског тока‘“, каже Никончук.
Министарство енергетике Русије је након што је проучило најновије информације саопштило да су тражене промене у организацији транзита гаса ка Европској унији „неоправдане“.
„Гаспром“ је, с друге стране, поручио да питање мерења количина гаса не треба решавати са Украјином, већ с европским купцима.
„Владимир Кистион није у праву, јер се мерење количине гаса врши и на западној и на источној граници Украјине“, рекао је званични представник те компаније Сергеј Купрјанов.
Он је додао да украјински вицепремијер вероватно и није мислио на тачку мерења, већ на тачку испоруке гаса европским купцима.
