Потрага за починиоцем, пише амерички „Њујорк тајмс“, трајаће много дуже, ако уопште икада и заврши хапшењем починилаца.
У најмањој, али и економски најбрже растућој економији Европске уније у последње две године забележено је чак шест сличних ликвидација. Мете, додуше, нису били новинари, али ниједан случај није решен. Многи сумњају да ће и сада бити тако, пише „Јутарњи лист“.
Најновија жртва имала је изузетно велики број непријатеља. На свом блогу „Ранинг коментари“ критиковала је многе: од чланова владајуће Лабуристичке странке и лидера опозиционог десног центра (који се, иако је против ње подигао неколико тужби због њеног бритког, неустрашивог језика, сада профилише као предводник борбе за правду), преко азербејџанске прве породице и картела до иранског банкара, кинеских бизнисмена и корисника офшор пореских оаза попут Панаме и Британских Девичанских острва. У критикама и писању била је пикантна, често немилосрдна, не штедећи оне о којима је писала до те мере да се у четвртима које су упоришта њених непријатеља наводно славила вест о њеној смрти.
Остатак Малте, па чак и они који се нису слагали са стилом њеног извештавања, у потпуном је шоку и тражи одговоре. Грађани су то показали овог викенда када су се хиљаде њих слиле на малтешке улице и у два наврата окачиле транспаренте „Мафијашка држава“ на зграде (полиција их је скинула, портпарол тврди, вероватно због речника, да би касније поновно осванули). Тражили су, осим правде за убијену, и хитну оставку начелника полиције, петог у последње четири године, и државног тужиоца, као и промену начина њиховог избора. Осим Малте, атентат је уздрмао и целу Европску унију, која је острвску државицу примила у своје чланство 2004. године и, суочена с кризом поверења, представљала је као доказ успеха и смисла Европске уније. Атентат доказује да је на Малти, упркос површинском сјају, нешто опасно труло. Убијена новинарка је на то упозоравала годинама.
Европска Панама
„Криминалци су сада где год да погледате. Ситуација је очајна“, завршила је свој последњи текст, објављен на блогу у понедељак после подне, пола сата пре него што је села у аутомобил и нестала у детонацији.
Досад се наоко, и издалека, чинило како Малти баш све иде од руке, поготово захваљујући сплету одређених околности. Примера ради, њен финансијски сектор доживео је прави успон након кризе на Кипру 2013. године и острво је постало права оаза ниског пореза, (европска) „Панама“ на другом крају света. Због „арапског пролећа“, које је у туристичком смислу нокаутирало Тунис, узлет је доживео и тај сектор. Број туриста повећао се на годишњем нивоу за око 900 хиљада. Догодио се и „брегзит“, који је Малту промовисао као „друго острво“, дубоко укопано у ЕУ — као бившу британску колонију и енглеско говорно подручје — који привлачи невиђени страни капитал, досад 70 хиљада компанија, и у којем држављанство има легитимну цену.
Међутим, медаља има две стране. Политичко мешање и константно мењање вођства срозало је, пише лист, квалитет тамошњег правосудног система.
Малта између два света
„Поверење не функционише као поуздано уставно начело када су људи непоуздани — тврди Џастин Борг Бартет, правни стручњак с Малте. Кристијан Перегин, оснивач онлајн-портала „Лавин Малта“, тврди да је убиство новинарке обелоданило реалност коју је годинама предсказивала.
„Малта се налази између Европе и Северне Африке. Говоримо енглески и имамо енглеску традицију, али говоримо и малтешки који је заправо мешавина арапског и италијанског. Наша национална психа увек је негде између та два врло различита света“, објашњава Перегин.
Та двострука природа помогла је да се продуби страствени политички сукоб двеју највећих странака, лабуриста и опозиционе Националистичке странке, чији лидер Адријан Делија говори не само о „борби против корупције него и против културе мржње“. Сама убијена, на пример, пожелела је на свом блогу након смрти некадашњег шефа лабуриста Дома Минтофа да он „гори у паклу“.
