Посета Приштини Џејмија Шеја, бившег портпарола НАТО-а, данас заменика помоћника генералног секретара НАТО-а за нове безбедносне изазове, била би изненађење да нису познате намере тзв. председника Косова Хашима Тачија да по сваку цену формира „војску Косова“.
Шеју и дружини ОВК у оделима политичара то није први сусрет. Њихово пријатељство започето под бомбама НАТО-а 1999. године, од којих су гинули Срби, никада није ни раскидано, а Шејова посета Косову сада има за циљ да увери своје шефове да је Приштина спремна да КБС трансформише у војску, чиме би се отворио пут Косову да постане и чланица те војне алијансе.
У ситуацији кад је Европска унија све даља од Приштине, чињеница је да би улазак у НАТО решио многе проблеме косовских Албанца.
Додуше, НАТО јесте једно време имао дилеме око начина формирања „војске Косова“ јер је захтевао да све иде кроз уставне, а не законске амандмане, али Приштина је, схватајући да за војску неће имати подршку Срба, прибегла новим плановима. Тако је решила да чињеницу да се на Косову налазе ћелије терористичке организације ДАЕШ преокрене у своју корист.
Сиромашно Косово из свог буџета издвојило је недавно 100.000 долара за борбу против тих радикалних исламиста, чиме је тај проблем истакнут као број један на Косову.
Приштина је, на том таласу, појачала дипломатске напоре како би се што хитније формирала „војска Косова“, која би, уз НАТО трупе, била брана за европске државе од могућих прилива радикалних исламиста на њено тло. И зато је Шеј на Косову.
Његова оцена да је садашњи БКС „испунио и више од очекиваних стандарда, те да је Косово на добром путу ка чланству у НАТО-у“, јасно говори да би, нажалост, Тачи могао да успе у својим намерама и то без да су му потребни гласови Срба.
Да ли је Косову остао само НАТО као сигурна узданица?
Милан Мијалковски, професор на Факултету за безбедности, сматра да се на неки начин историја односа НАТО-а и Албанаца понавља, јер некада су Албанци са Косова тражили помоћ од НАТО-а, због наводног етничког чишћења, док данас од НАТО-а траже војску због исламиста.
Као што је и онда разлог био лажан, наводи наш саговорник, тако је и данас. Да ли ће Србија имати довољно снаге да спречи стварање „војске Косова“, то, каже наш саговорник, зависи од нас самих, али и од поштовања Резолуције 1244.
„НАТО се у односу на Србију понаша лицемерно јер има две стратегије. Према једној развија сарадњу са Војском Србије, а са друге стране и даље ради на томе да отме део територије Србије“, каже наш саговорник, додајући да Шејову посету Косову види као наставак присуства претходне америчке администрације.
„НАТО има циљ да Косово и Метохију узме као део своје територије, а ту већ знамо да постоји и њихова база Бондстил и у том контексту се уопште не обазире на интересе Србије. Притом, постојање радикалних исламисте користе као наводни аргумент за убрзано стварање ’војске Косова‘, то јест, као систем одбране од терориста. Дакле, они увек користе лажне аргументе у постизању њиховог циља“, наводи наш саговорник.
Посета Шеја Косову поклопила се са посетом Црној Гори Веслија Кларка, бившег главнокомандујућег НАТО-а за Балкан 1999. године, што је далеко од случајности. Ако томе додамо и чињеницу да је Црна Гора, која је од скоро чланица тог војног савеза, више пута јавно рекла да би подржала Косово на путу ка НАТО-у, готово да је извесно да Тачијеве намере добијају све више шанси да се остваре.
