То су само нека од питања која су се наметнула након што је руски министар одбране Сергеј Шојгу обелоданио да ДАЕШ држи под контролом мање од пет одсто територије у Сирији и наговестио да се ближи крај рату у тој земљи.
Аналитичари наглашавају да је коначна победа над терористима „питање дана и недеље“, али упозоравају да се борбе у Сирији на томе неће завршити.
Играча је много: терористи, Курди, западна коалиција, Израел, Саудијска Арабија са Катаром, Турска, Јордан… И сви они се боре за своје интересе. Стога се питање о повлачењу руске Ваздушно-космичке војске уопште не разматра, тим пре што Русија и Сирија имају потписан споразум који подразумева размештање руских авиона на делу аеродрома Хмејмим, а такође и споразум о проширењу територије и модернизацији руске војне поморске базе у сиријској луци „Тартус“ у наредних 49 година.
Војни експерти истичу да ће у Сирији остати и руска војна полиција, јер ће управо она бити потребна у мировним операцијама и контроли ослобођених територија.
Подсетимо, Шојгу је, представљајући успех руске војне операције у Сирији, на састанку министара одбране земаља југоисточне Азије, рекао да је пре почетка руске ваздушне операције, крајем 2015. године, више од 70 одсто те земље било у рукама терориста и навео да је за ове две године у тој земљи ослобођено 998 градова и насеља, а да је елиминисана већина милитаната. Према његовим речима, више од 1,12 милиона људи вратило се својим кућама, а само ове године вратило се 660.000 људи.
Он је додао да је као резултат рада Руског центра за помирење зараћених страна 2.500 насеља широм земље приступило процесу помирења.
Шојгу је такође рекао и да је од почетка операције руска авијација уништила 948 кампова за обуку терориста, 666 фабрика за производњу муниције, а такође и 1.500 јединица војне технике терориста.
Руски министар је нагласио да је у Сирији скоро потпуно прекинут процес продаје нафте са територије под контролом исламиста, чиме је пресечен њихов главни извор финансирања и оценио је да је то имало кључну улогу за успех војне операције.
„До 2015. године Исламска држава је зарађивала око три милијарде долара годишње од продаје нафте у Сирији, до десет милиона долара дневно у неким периодима. Данас је финансијска подршка тој организацији са сиријске територије скоро потпуно прекинута“, изјавио је Шојгу.
Војни експерти оцењују да је коначна победа над ДАЕШ-ом близу, али да се борба против терориста у Сирији неће на томе завршити.
„Желим да верујем да је данас проблем тероризма у Сирији практично решен. Остале су, надам се, недеље, а не месеци да се то питање дефинитивно затвори. Међутим, остаје други озбиљан проблем, а то су оне снаге које су подржавале ДАЕШ, конкретно Џебхат ел Нусра и други милитантни одреди, који дестабилизују ситуацију и на тај начин ремете процес преласка на политичко решавање ситуације у Сирији“, сматра руски војни експерт Владимир Богатирјов.
Председник комитета Државне думе за одбрану Владимир Шаманов наводи да после завршетка војне операције у Сирији предстоји период спровођења специјалних операција.
Говорећи о терористима, он је упозорио да ће многи од њих „обријати браде“ и покушати да се инфилтрирају у локалне органе власти.
Шаманов је истакао да у Сирији, сви осим Русије, гледају само своје интересе. Према његовим речима, један од кључних проблема јесте тај што се нико осим руске стране не бави пружањем хуманитарне помоћи.
Аналитичари истичу да је Шаманов „апсолутно управу“, јер он, као искусан генерал и бивши командант Ваздушно-десантних снага Русије, зна да окончање војних операција не значи завршетак процеса успостављања реда и мира и враћања стабилности у Сирију.
„Војна победа над терористима помаже да се сузи круг проблема у Сирији, али то не значи да ће одмах наступити мир и стабилност. Борба разних политичких снага тражи неко опште национално решење, политичке реформе и даље кораке за побољшање јединства друштва, који укључују и озбиљан рад са избеглицама, односно стварање услова за њихов повратак. Ситуацију отежава то што се само Русија тамо налази на законским основама, док Американци имају пуно база у Сирији, а има много и турске војске. Американци и Турци су жељни да сачувају контролу над одређеним деловима Сирије, што се не може допустити“, каже за Спутњик Сергеј Бабурин, председник Руског комитета солидарности са народима Либије и Сирије и бивши заменик председника Руске Думе.
Сиријски Курди, сматра експерт, планирају да живе у саставу Сирије, али је проблем у томе што спољне силе покушавају да их убеде да то није добар избор, као што покушавају да убеде и Техеран да му Асад није потребан, већ „браћа муслимани и исламски режим у Сирији“.
План Вашингтона да свргне Асада није успео, а став Москве о том питању је познат, о судбини свог лидера треба да одлучује сиријски народ.
Међутим, експерт сматра да је Асад „победник у овом рату“ и да ту чињеницу све стране треба да имају на уму.
„Сретао сам се са политичарима који подржавају Асада и са умереним лидерима који су против њега. Ако је одлазак Асада са места председника предуслов за нормализацију ситуације, онда то није никаква нормализација, нити компромис. Свима треба да буде јасно да је Асад победник у борби са агресором, односно ДАЕШ-ом, а то значи да његове интересе морају да узму у обзир и Руси, и Американци, и Иранци и Турци. Надам се такође да Асад и његов тим схватају да и са њихове стране морају бити направљени одређени кораци, пре свега усмерени на формирање Парламента у коме ће бити више странака него раније, и Владе, која ће узимати у обзир ставове већег дела друштва, него што је то било раније“, каже Бабурин.
Аналитичари предвиђају да сада у Сирији предстоји борба за ресурсе, пре свега за сиријску нафту.
„Американци не крију да држе север Сирије како би контролисали транзит нафте. То је врло дрско и потребно је објаснити им да се светска политика не води на такав начин. Надам се да ће Русија помоћу политичких инструмената успети то да објасни САД и тада ће све проћи без тензија и напетости. Међутим, ако не могу да схвате на такав начин, бојим се да је погоршање ситуације — политичко и војно — неизбежно“, закључио је Бабурин.
Експерти истичу да гас и нафта, који се производе у Сирији, не само да имају велики извозни потенцијал, него су пре свега неопходни за обнављање саме Сирије након завршетка рата. Другим речима, ресурси ће играти важну улогу — ко буде контролисао те ресурсе, тај ће у великој мери учествовати и у доношењу важних одлука о политичкој будућности земље.
