Неколико дана пошто је објавило да планира позив 18.000 резервиста, хрватско Министарство одбране најавило је слање још 3.000 позива за војну резерву. Хрватски министар одбране Младен Крстичевић изјавио је да је ове недеље почела обука резервиста и кључних команданата у Сплиту.
Он је изразио задовољство због тога што је обука резервиста, која је након рата, како је рекао, била запуштена због недостатка амбиција, визије и новца — почела.
Од 21.000 резервиста, министарство одбране Хрватске одабраће око 9.000 људи који ће попунити шест резервних пукова Хрватске војске.
Хрватска у свом дугорочном плану развоја система одбране за период 2015–2025. дефинисала је да ће обновити јединице које се попуњавају пасивном резервом — јединице које на папиру имају војне обвезнике, а у случају потребе се одазивају на мобилизацијски позив, каже војни аналитичар Александар Радић.
„То је пракса која је била уобичајена и у доба ЈНА, у мање-више свим земљама Европе, а наслеђена је до најскоријег периода, када је, са преласком на професионални модел попуне у свим земљама Западног Балкана, питање резерве остало недоречено“, објашњава Радић.
Србија је прва направила искорак у овом смеру, наставља Радић, јер је оспособљавање припадника пасивне резерве било најпотребније Војсци Србије.
„Хрватска је ту корак иза Србије јер су у једном моменту, кроз реорганизацију војске, формирали само активне снаге, а резерва је остала недоречена као тема. Сада се Војска Хрватске враћа тамо где је била до периода с почетка прошле декаде и обнавља јединице резерве“, каже Радић.
Он каже да је информација о позиву 21.000 резервиста поједностављена и нетачна. Ради се о дугорочном плану, који је почео да се остварује претпрошле године и формира се, како Радић каже, чета по чета и батаљон по батаљон.
„У пракси то значи да се персонални досјеи људи који ће бити припадници тих јединица сврставају у фиоке којима припадају, или, савременије, у рачунаре. Због разних ограничења, и људских и финансијских, своди се на то да се резервисти позову на један дан, да се види како би изгледала та јединица, да се подсете да су они војни обвезници. Хрвати су измислили један нови израз, који није постојао у ранијој војној традицији — смотрирање“, објашњава Радић.
Ове године Хрватска војска би требало да спроведе обуку за неке, како Радић каже, критичне специјалности, а требало би и да први пут одрже и вежбу са неколико чета из састава пасивне резерве.
Када се подвуче црта, питањем пасивне резерве на Балкану се највише бавила Србија, следи је Хрватска, док друге бивше југословенске републике немају јасну политику према пасивној резерви, каже Радић.
„БиХ и Црна Гора имају у плану развој неких снага са активном резервом на папиру, али пасивна резерва је тема која код њих није доживела свој савремени развој и повратак старим принципима организације са предвиђањем потребе која би могла да постоји за развојем велике, масовне војске“, закључује Радић.