Како наводи, „сваком иоле добронамерном човеку упознатом са чињеницом да сваке године у Србији умре 30.000 људи више него што се роди“ неспоран је апел патријарха Иринеја „да препоручимо нашим матерама да су дужне да рађају децу, по Божјем благослову и дару датом мајкама, да на тај начин останемо у историји“.
Епископ бачки истиче да је министарка и председница Координационог тела за родну равноправност те речи „које су израз његовог деценијама стицаног духовног искуства које дубоко сагледава нашу националну трагедију, постепено нестајање са лица земље“, ставила у контекст ратова и страдања.
Председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић изјавила је раније на ту изјаву патријарха да треба пустити жене да рађају онда када оне то хоће.
„Тиме је госпођа Михајловић потпуно свесно подржала немачку књижевницу Херту Милер, која је само дан раније за ратове у бившој Југославији оптужила српски народ и Српску православну цркву“, наводи епископ бачки.
Осим тога, он наводи да је мотивација Херте Милер „заснована на историјским комплексима и породичном васпитању јасна и неупитна“, а да мотивација Зоране Михајловић да „изврће речи о деци и благослову и радости рађања“ није политичка:
„То значи да она не очекује да ће тако себи и политичкој странци којој припада донети гласове на изборима. Пре ће бити да је њена мотивација личне природе, да је заплетена негде у њеној подсвести и да јој треба помоћ духовника“.
Како каже, њена критика „поглавара Српске православне цркве може се тумачити и као њена отуђеност од те Цркве, Цркве њених предака“.
„То јесте њено људско и грађанско право, али у том случају она не располаже никаквим критеријумима на основу којих би мериторно могла да процењује садржај и вредност патријархових порука. Не знамо да ли је тако, но ако јесте, онда би јој уместо помоћи духовника добро дошла и помоћ неког трезвенијег политичара, а по потреби и психолога“, наводи епископ.
„Као убеђена приврженица ’европских‘, можда и ’евроатлантских‘ вредности и стандарда, она је и велики поштовалац људских права, нарочито женских права, иако вероватно не зна да је тим правима извор у хришћанској етици, односно у хришћанском учењу о неприкосновеној вредности и достојанству сваке људске личности. Зна се, међутим, да основно људско право јесте право на живот. Зато питам госпођу министарку — да ли ембрион, нерођено дете, ново људско биће у утроби мајке, има право на живот? И да ли било ко, а поготову родитељи (не апострофирам посебно мајке), има право да одузме било чији живот, у том броју и живот свог нерођеног, али већ постојећег детета? Како то да се за убиство новорођенчета иде на робију, а о убиству потпуно невиног и незаштићеног будућег новорођенчета слободно и некажњиво одлучује само и искључиво жена, како тврди госпођа Михајловић? Где је ту морал, где савест, где душа, где елементарна људскост“, додао је он.
Епископ на крају саопштења истиче да „питање брака и породице, па и питање рађања или абортуса као алтернативе рађању, није превасходно правно, политичко, демографско и социолошко питање него егзистенцијално, етичко и аксиолошко питање“.
Б92
