Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић посетио је 62. Међународни београдски сајам књига. Спутњик га је срео у Хали 4 и у паузи између обиласка штандова имали смо прилику да поразговарамо са њим.
На питање шта то Црква има ново да нам понуди у виду литературе на овогодишњем Сајму, митрополит је одговорио да је задовољан новим насловима којих је све више из године у годину.
„Ја се сећам времена, а није то давно било, кад овде нисте могли наћи ниједну црквену, духовну, хришћанску књигу. А сада видим толико разноликих штандова, не само црквених, који овде сваки на свој начин, негују то исконско хришћанско, црквено, духовно, морално наслеђе и мислим да је то много добро и да је у томе будућност Србије.“
Амфилохије је открио за Спутњик да тренутно чита књиге дневника из Светог писма.
„Јутрос сам читао о Соломону, Давидовом сину који га је наследио и о једном од његових великих војсковођа који је загосподарио са десет јеврејских племена у Израелу. Сину који је напустио пут свога оца, цара Давида, Бог је оставио само два племена, Јудино и Венијаминово. И тако је до данас остало, јеврејски народ је подељен на Израелце и Јудејце. Јудејци су се ипак вратили у Јерусалим, то је здрава струја јеврејског народа и управљају сада судбинама света помало. Када то читам као да читам оно што се догађа данас између Србије и Црне Горе, између ових државица овде које сада стварају свака неку своју колонију, а нарочито ово несрећно, лажно Косово. Као да је већ предвиђено пре две хиљаде година шта ће се догађати овде код нас. Управо се то догађа.“
Црногорски митрополит нагласио је за Спутњик да га посебно радује чињеница што је на више штандова београдског сајма запазио дела владике Петра II Петровића Његоша.
„Његош се, нажалост, сада у Црној Гори, у црногорској просвети и школству потискује. У Црној Гори сада је на делу изричито инсистирање на стварању новог идентитета. Нови идентитет Црне Горе везује се по вертикали за дукљанство, али не оно изворно дукљанство Светог Јована Владимира. Чак и када се везује за њега, везује се унакажено. Зетско наслеђе, односно период после Немањића апсолутно је избрисан јер њега треба ’уништити“. Иде се до те мере да у школама у Никшићу деца у 5. и 6. разреду уче да су Свети Сава и Свети Симеон окупатори. Мене називају окупатором. Буквално сам нападан да сам окупатор иако сам рођен у Црној Гори, иако су моји преци војвода Мина, кнез Рашко и сви остали који су сјединили Црној Гори Морачу и Ровце 1820. године.“
Наш саговорник се запитао куда је то кренула Црна Гора, како каже, под капом Монтенегра и где је нестала земља која је вековима била везана за Рашку, где је нестало Цетиње као носилац идеје обнове Душановог царства.
„Сад је то кренуло неким другим путем, али, што се каже, свака сила до времена, а Божија свевремена. Круном Стефана Дечанског се крунисао краљ Никола и ми је чувамо у музеју у Цетињском манастиру. Сад ови продају круну којом се крунисао цар, продају Дечане и Пећку патријаршију, Косово и Метохију. То је била душа Црне Горе још од времена Јована Владимира, а нарочито 1912. године. Они то продају злочинцима, којима су руке крваве до рамена, Тачију и осталој дружини, најгорој који су на срамоту шиптарског часног народа. Шиптари су један народ који има своју историју, али ови узимају образ, а наши им помажу да узму образ своме народу, а у исто време да угрожавају биће нашем народу“, поручује митрополит и позива се на речи Александра Невског.
„Бог није у сили, него је у правди, рекао је Невски. Подигли смо му крипту, крипта је у Храму Александра Владимира — Александра Невског. Подижемо Манастир Светога преподобнога Сергеја Радонишког под Румијом, где су Рускиње монахиње моје и монаси. Подижемо Манастир Свете Матроне Московске. У Манастиру Русту припремамо седа подигнемо споменик породици царској, чувамо царев мост, задужбину, спремамо подизање Цркве Свете Тројице на Цетињу иза Цетињског манастира са каменом темељцем који је положен 1910. године, приликом крунисање краља Николе, између Биљарде и Владиног дома. На том камену темељцу пише да га је саградио Цар Николај II за годину дана“, објаснио је митрополит Амфилохије Радовић за Спутњик.
