Да је током ратова деведесетих на Балкану постојала нека комисија која би се бавила шта је лажна а шта истинита вест које су западни медији слали својим редакцијама, питање је да ли би пре свега Србија била тако демонизована у свету, али и да ли би свет тако олако одлучио да бомбардује једну суверену државу. Дакле, тада је свака вест у којој се помиње Србија и тадашњи режим имала негативну конотацију и за Запад била — добра вест. Двадесет година касније испоставило се да је већина вести које су тада заузимале ударне термине у Западним медијима била лажна, или што би данас рекли, „фејк“.
Међутим, за то нити је ко одговарао, нити је коме пало на памет да те исте медије позове на одговорност, иако је све, попут Рачка, било изрежирано. О Сребреници да и не говоримо…
Али данас је све другачије. Томе у прилог иде и чињеница да је довољно су шефови дипломатија Европске уније за новембар заказали заседања посвећено спољној, безбедносној и одбрамбеној политици Уније, с циљем да „разоткривају и потиру неистине о ЕУ, које, како ЕУ верује, шири Русија“, а за које је задужена раднa групa Стратком у Европској служби за спољне послове (ЕЕАС), основана пре две године.
Овај тим чине дипломате, бирократе и бивши новинари који проверавају вести како би установили да ли су лажне. За 16 месеци тим је разоткрио 2.500 лажних прича, а како пише „Њујорк тајмс“, многе од њих су везане за Русију.
Како и на основу чега ова група дешифрује шта је руска медијска пропаганда која како тврде делује на истоку Европе, Западном Балкану и у Србији?
Ова група, наравно, обилато користи друштвене мреже као што су Фејсбук и Твитер. Да упростимо ствари, ако погледамо њихове налоге на овим друштвеним мрежама, нећемо затећи примере лажних вести које „производи Русија“ него примере вести које се њима не допадају или сматрају да је саговорник у одређеном тексту неподобан. Притом се не наводи како је то неподобан. На пример: На Фејсбук профилу ове групе стоји следећи наслов: „Русија никада раније није напала Европу“ — то је оно што проруски медији из кажу о Финској. Немојте бити преварени! Останите испред игре“.
Иза тога следи чланак на њиховом сајту који објашњава зашто је то „фејк“ вест. На истом сајту налази се у низу текстова и детаљна анализа руских политичких ток-шоу емисија за које чланови ове групе, у ствари на основу личне перцепције, износе закључак да је медијска пропаганда то што се све емисије више баве темама које нису везене за Русију, него руским темама. На сату постоји објашњење за производњу фејк вести, наравно засновано опет на основу личне процене упослених у овој групи и за рад медијских кућа Спутњик и РТ. Додуше, када се текст прочита, тешко да може да се уочи неки аргумент али…. Њима на душу.
Осим тога, ова група пласира и мале видео-спотове са насловним страницама Спутњика и РТ-а са одабраним насловима преко којих се удара печат на ком пише — лажна вест. Бави се и бројкама, колико пута је написана нека негативна, а не лажна вест у руским медијима понаособ о свакој држави: Немачкој, Данској Чешкој… Колико је пута написана нека вест, извештај или текст, која се у новинарству зове критика о ЕУ.
То је оно чиме се ова група бави, а због чије успешности ће тражити од чланица ЕУ још новца како би се одбранили од руских лажних вести.
Дмитриј Куликов, стручњак за политички менаџмент објашњава да је „Источни Стратком — таск форс“ био формиран зато што су Европљани схватили да они више немају монопол на извоз „лажних вести“, а управо на тај начин њихове државне институције и медији доживљавају све што производе РТ и Спутњик.
„Све је то код њих изазвало велико изненађење и конфузију. Пре неког времена, шефица европске дипломатије Федерика Могерини је изјавила да је за две године ова оперативна група раскринкала више од 3.000 покушаја дезинформације од стране Русије. То звучи веома лепо, али колеге које су проучавале податке које је сакупио овај европски тим кажу да у њима нема ништа конкретнo. Рекао бих да је сама по себи изјава о 3.000 лажних вести — лажна вест. ЕУ троши новац потпуно нерационално, али то је још један од симптома кризе тог система“, оцењује наш саговорник.
Наш саговорник не разуме зашто и ЕУ не јача сопствене медије као што је урадила Русија, већ формирају специјални тим који „демантује“ руске „фејк њуз“. Наш саговорник не верује да ће по овом питању доћи до помирења између Русије и ЕУ, јер би, како каже, за Европу помирење значило да они признају пораз у том медијском рату.
