Сада се ситуација полако мења, али вишегодишња пракса куповине социјалног мира ценом енергената створила је ситуацију у којој грађани Србије, углавном, нису свесни да се морају научити да штеде — како би им рачун за грејање био мањи.
О парадоксалној ситуацији да је у Србији највећи енергетски потенцијал рационална потрошња енергије, како да нам грејање буде јефтиније и шта је проблем код наплате грејања (из даљинских Система) по утрошку, Јелица Путниковић у данашњој „Енергији Спутњика“ разговара са Дејаном Стојановићем, чланом Савета Агенције за енергетику и председником Управног одбора Пословног удружења Топлане Србије.
Саговорника „Енергије Спутњика“ питамо да ли је успостављен паритет цена енергената и топлотне енергије из даљинских система грејања. Који је однос грејања домова у Србији из топлана у односу на грејање струјом, угљем, огревним дрветом, гасом? Где су у целој причи алтернативни извори енергије?
По којој цени ће „Србијагас“ испоручивати гас електранама и како ће наплатити заостала потраживања од топлана?
Да ли ће и ове године држава морати да интервенише, директно или преко локалних самоуправа, да би топлане имале довољно енергената?
Има ли довољно домаћег и(ли) увозног угља за грејање становништва? Откуд велике разлике у ценама огревног дрвета и угља у различитим деловима Србије?
Како повећањем енергетске ефикасности објеката смањити рачуне за грејање?
Шта локалне самоуправе могу да ураде да се грађани греју јефтније? Зашто то не раде?
