Историјат Србије у смењивању селектора траје од првог Светског првенства 1930, подсећа за Спутњик спортски коментатор Добривоје Боби Јанковић, па га због те, како каже, велике и дебеле традиције и не чуди медијска халабука и нови експеримент око смењивања актуелног селектора Фудбалске репрезентације Србије Славољуба Муслина.
Лични ћар испред националног
„Зна се да је Муслин потписао уговор са Фудбалским савезом, зна се да је водио тим кроз квалификације и да је успео, да је успех забележен после деценије српског одсуствовања са главне и европске и светске сцене и сад је припремљен неки велеобрт. Са друге стране, немамо баш ниједну информацију о чему се ради. Обичан човек рекао би: ’Ради се сигурно о парама‘, па може бити и да је тако. Треба направити план тог новца, који није мали, за учешће на светском првенству, и у епилогу свега мораће се доћи и до тога“, напомиње Јанковић за Спутњик.
У српском фудбалу се све може назвати комбинацијама, категоричан је спортски новинар Зоран Павић, јер се све дешава због неких комбинација неког са неким због нечега.
Кад је Муслин дошао на место селектора, евоцира Павић, садашњи председник Фудбалског савеза Славиша Кокеза је одмах рекао да је то његов лични избор, његов лични ризик, и то је понављао ко зна колико пута током квалификација.
„У једном интервјуу пре месец и по дана чак је рекао да је он одбранио Муслина од притисака менаџера, да су чак и многи преко неких његових пријатеља покушавали да неке фудбалере убаце у државни тим, али да је он све то одбио и да је Муслину оставио простор да ради према својој савести и свом знању. Но, кад су га питали који је његов омиљени играч који не игра у репрезентацији, рекао да је то Немања Радоњић из Црвене звезде, и тад су већ почеле приче о томе да уколико се Србија пласира у Русију, Радоњић мора да буде на том списку“, сугерише Павић за Спутњик.
Сви знамо да сам одлазак на Мундијал диже цене фудбалерима, констатује Павић, а неки наступ или евентуално постигнути гол на првенству диже цену и 20 до 25 одсто.
„Дакле, дошло се до ситуације да је Муслин обавио посао за који је доведен, а да сад неко други треба да одради овај други посао, и нагађања су разна. Зна се још одавно да је рецимо Драган Стојковић Пикси добар пријатељ са Кокезом још од боравка овде у Србији и да је он највероватније његов први пик“, указује Павић.
„Знам само да је Славољуб Муслин искусан, добар стручњак, да је дуго година заобилажен, као и многи који нису били по вољи фудбалских владара кроз време“, подвлачи Добривоје Боби Јанковић: „али знам такође да је он веома тврд орах, ћутаће док се ствари не расплету“.
„А ако се расплету у некој ревизији уговора око новца који треба да припадне репрезентацији, јер обично се догађа, због тога смо страдали и после последњег шампионата на коме смо били у Јужној Африци, да 40 одсто тог прихода иде на адресу играча и стручног штаба и оних неопходних помагача око репрезентације, Муслин ће учинити све да из овог јако непријатног догађаја за њега изађе колико је год могуће чист“, предвиђа Јанковић.
У Србији поодавно не постоји стручни савет као неко стручно тело које би макар давало свој суд, истиче Зоран Павић и подсећа да се Извршни одбор Фудбалског савеза није огласио нити о избору Муслина нити је речено да је Муслина изабрао Извршни одбор, што би требало да буде према прописима. Својевремено је и бивши председник Савеза Томислав Караџић исто тако говорио за селектора Радомира Антића, да га је он лично изабрао, кад сад Кокеза Муслина.
„Дакле, код нас постоји неписано правило да председник савеза има апсолутну власт и иза себе има гласачку машину која само потврђује оно што је он одлучио или је неко у његово име одлучио. Колико овде има политике заиста се у овом тренутку не може проценити, али мислим да овде политика у сваком случају нема неки пресудан значај. Овде су сад у игри интереси и менаџерски и клупски и да тако кажем прилично велики новац који се ту налази у оптицају јер треба угурати неког макар за путника на Мундијал да би се на неки начин његова цена дигла, па да буде за све остале да се ту уграде“, закључује Павић.
