Путин је недавно изнео идеју о организовању Конгреса сиријског народа, који, према његовим речима, може постати важан корак на путу политичког регулисања ситуације у тој земљи, а који би, уз подршку земаља-гараната, окупио све етничке и религиозне групе, представнике сиријских власти и опозиције.
Износећи предлог о томе, руски председник је рекао да фаза „после стварања зона деескалације може бити сазивање конгреса народа Сирије“ са циљем помирења опозиције и власти.
Руски председник је нагласио да се конгресу могу прикључити и САД, Египат и Саудијска Арабија, а да би следећа фаза, после тога, могла да буде усаглашавање новог устава.
Иако још нема званичних потврда да ће конгрес сиријског народа бити одржан у Сочију, руски медији предвиђају да би у руско одмаралиште тим поводом могло да стигне више од хиљаду учесника.
Руски званичници, међутим, наводе да ће место одржавања конгреса бити договорено током седме рунде преговора у Астани, 30. и 31. октобра.
„Ако конгрес сиријског народа буде одржан, онда ће то бити значајан догађај. У раду конгреса би требало да учествују практично сви народи који живе у Сирији, а на њему могу бити размотрени путеви проналажења изласка из тешке политичке ситуације, а такође се може очекивати и постизање консензуса међу свим народима и конфесијама, укључујући Курде, муслимане алавите, муслимане суните, хришћане. Наоружана опозиција неће бити заинтересована за те предлоге и мислим да се ни њихови ставови неће променити, пошто они и даље траже смену Асада, што отежава проналажење политичких путева за решавање ситуације. Тај форум може да буде корак ка нормализацији, али не би требало прецењивати његов значај“, каже за Спутњик Борис Долгов са Института за оријенталистику Руске академије наука.
Раније је наоружана опозиција саопштила да нема намеру да учествује у раду Конгреса сиријског народа, пошто сматра да је та идеја „дијалог присталица власти“, док сиријски председник Башар ел Асад истиче да ће Дамаск наставити рат против тероризма, али и да ће тражити политичко решење кроз национално помирење и дијалог.
Он је рекао да елиминација тероризма у Сирији ствара основу за политичко решење у земљи и није одбацио могућност националне конференције о дијалогу у Сирији која би укључивала све политичке факторе и која би резултирала изменама Устава и новим парламентарним изборима.
Према његовим речима, Влада Сирије цени сваку политичку иницијативу у циљу прекида крвопролића у Сирији и јачања безбедности, јединства и суверенитета земље.
Експерти сматрају да би важна тема конгреса сиријског народа могао да буде и нови устав Сирије, а да би могла да буде зацртана и конкретна мапа пута која би довела до регулисања политичке ситуације у тој земљи.
„Као резултат конгреса могао би да буде усвојен некакав документ, а можда ће бити конкретизована и нека постојећа мапа пута о регулисању ситуације. Међутим, важна тема могао би да буде и будући устав Сирије. Као што је познато, постоји нацрт устава, који је састављен уз помоћ руских експерата. Русија је предложила темељ, а основу треба да развије сиријски народ. И сиријске власти и опозиција су говориле о томе да треба узети у обзир како искуства претходног устава тако и руски предлог, али да би главну улогу требало да одиграју грађани Сирије, укључујући и оне који живе ван граница земље“, рекао је Долгов.
Овај конгрес, ако буде одржан, потврдиће главну улогу Русије у решавању сиријске кризе, као савезника не само актуелног руководства у Дамаску већ и целог сиријског народа, истиче Долгов.
„Русија не само да ’мачем‘ помаже у борби против радикалног исламизма, већ пружа и политичку, дипломатску и хуманитарну помоћ“, закључио је он.
