У питању је мала француска мачка по имену Фелисет.
Французи су 1963. године обучавали 14 мачака за пут у свемир. Обука је укључивала изложеност јакој гравитацији у центрифугама и боравак у коморама за декомпресију. Током тестирања најбоље резултате је имала маца Фелисет, која је одабрана међу мачкама-луталицама у Паризу.
Њој су уграђене електроде у мозак да би научници могли да снимају неуронске импулсе, који су трансмитовани на Земљу током лета у свемир.
Дана 18. октобра 1963. године, Фелисет, коју су у специјалној капсули укрцали на истраживачку ракету „Вероник АГИ 47“, полетела je. Орбитални лет је достигао висину од 156 км и трајао је 12 минута, након чега је капсула одвојена од ракете и безбедно падобраном спуштена назад на Земљу заједно са Фелисет која је провела пет минута у бестежинском стању.
Фелисет је, нажалост, успавана неколико месеци после повратка како би научници могли проучавају електроде које су јој уграђене као и ефекте путовања на њено тело.
Путовање у свемир „маце астронаута“ је допринело да се утре пут савременом разумевању летења и његовог утицаја на живе организме. Њена мисија је била успешна.
Иако је Фелисет била и остала једина мачка која је била у свемиру, историја ју је заборавила. Примила је неколико награда, а тада су јој погрешили идентитет и тврдили да је била мужјак и да се звала Феликс.
Британац Метју Гуи одлучио је да исправи неправду и фасциниран причом о црно-белој „маце астронауту“ сакупи новац како би јој изградио споменик у Паризу. За само један дан, прикупио је 20 одсто неопходних средстава.
