У ексклузивном интервјуу за Спутњик млада пољска глумица каже да су неки људи који су погледали разочарани јер су очекивали далеко више контроверзности, будући да се због тог филма прилично затресла политичка и културна сцена Русије.
„Цела та збрка која је избила око филма је прилично жалосна, али све је испало добро на крају, премијера је одржана“, рекла је она, иако лично није присуствовала премијери 24. октобра у Санкт Петербургу .
На наше питање зашто је одбила да отпутује у Русију, одговара кратко: „Иако ми нико не верује, ја сам заиста била на снимању у том тренутку“. Потом је објаснила и да тренутно ради за једну америчку продукцију, те да су изузетно ригорозни услови када је снимање у току. „Отишла бих да сам могла“, додала је.
Ољшанска каже и да се цео тај скандал није у великој мери одразио на њену личну каријеру, иако су поједини пољски листови на различите начине тумачили целокупну хајку руске јавности и појединих политичара која је вођена против режисера Алексеја Учитеља.
„Пољски медији су на прилично узбудљив начин писали о свему томе, мада морам признати да је то углавном била жута штампа. Неки су писали као да Руси наводно хоће да убију пољску глумицу, додуше из угла како је то супер и интересантно. Знате, људи воле такве сплетке и збрке“, кроз смех препричава Ољшанска своја искуства након снимања „Матилде“.
Шта вас је навело да уопште прихватите ту улогу?
— Ја за Матилдино постојање нисам ни знала пре него што сам добила сценарио, она уопште није позната у Пољској. Када сам прочитала о њој, схватила сам да је она изузетно фасцинантна особа, велика балерина. Она је руска Мерилин Монро тог времена. Мислила сам да ће то бити изазов за мене.
У питању је један изузетно велики и прелепи филм, сцене су снимане у велелепним зградама, палатама, дворцима, костими су фантастични, увек сам желела да играм такву улогу. У Пољској немате такве филмове, с обзиром да је ово изузетно скуп филм.
Да ли вам је руски језик представљао проблем за време снимања?
— Јесте помало, морала сам напамет да учим текст, да се прилагођавам, али нисам морала да знам да га причам. Заправо, идеја је била да се моје усне померају, али то што чујете у филму није мој глас. Својевремено сам играла у Чешкој у једном филму па сам морала да научим чешки, тако да сам се навикла на то. Није то толики проблем, такав је посао.
Међутим, увек кажем да руски језик није био ни приближно проблем као што је био балет. Мислим да то никада нисам у потпуности савладала. Морала сам много да вежбам, јер ако то не вежбате као дете, ваше тело је другачије и није навикнуто на те покрете. Морате да знате како се балерина креће по просторији, а то је јако тешко.
Први пут сте били у Русији. Јесте ли уживали у Санкт Петербургу?
— Уживала сам јако. Наравно, зима је нешто посебно у том граду, с обзиром да је влажност велика. Ја обожавам воду, а у том граду канали су прелепи, тај град и јесте Венеција на северу. Јако сам волела тај град, поготову лети.
Како вам се допао сценарио?
— За мене је цела та прича царске Русије фасцинантна. Сви, наравно, знају за цара Николаја Другог, за Анастасију, за тужну причу о последњем руском цару и његовој породици. Међутим, никада нисам чула за причу о његовој љубавници. То је тужно јер је она Пољакиња и јака је жена, она би могла да буде и симбол феминизма, стварно ми није јасно зашто о њој не причају у свету, можда ће се то променити, она то заслужује, она је фасцинантна.
Шта поручујете нашим гледаоцима?
— Не очекујте да филм буде нешто попут контроверзног остварења Ларса фон Трира, да личи на неку чудновату филмску уметност. Није то била намера уопште. Идеја је да филм буде визуелно јако леп, пун страсти и љубави. То је само једна љубавна прича — прича о двоје људи који су у љубави.
