Француска агенција подсећа да је у Хагу успостављен Специјални суд за злочине ОВК, који финансира Европска унија, а који је надлежан да суди за злочине које су починили високи припадници Ослободилачке војске Косова у сукобу са снагама бившег председника Србије Слободана Милошевића од 1998. до 1999. године.
„Међутим, Тачи, који је био политички лидер ОВК током сукоба, каже да Косово није добило ништа што му је обећано — као што су путовања без виза у ЕУ — у замену за усвајање специјалног закона којим се одобрава тај суд“, истиче АФП уз напомену да су амерички и европски званичници у Приштини на Тачијеве критике одговорили порицањем било какве погодбе у вези са успостављањем Суда.
У тексту се подсећа да је Тачи у октобру рекао да је „Косово одржало своју реч, а међународна заједница није“, те да је то изјавио приликом представљања истраживања које показује да већина косовских Албанаца Специјални суд сматра неправедним и да их је више од половине спремно да протестује уколико борци ОВК буду оптужени.
„Прве оптужнице би могле да буду подигнуте до краја године, а многи претпостављају да ће Тачи бити међу онима који ће се на тој листи појавити“, наводи АФП у свом извештају из Приштине.
У тексту се, такође, наводи да је Суд формиран на основу извештаја Савета Европе из 2011. године, у којем је Тачи оптужен да је био на челу „мреже у мафијашком стилу“, која је организовала киднаповање и нестанак око 500 цивила, већином Срба, али да Тачи те оптужбе одбацује тврдећи да „нема шта да крије“.
Међутим, указује француска агенција, истакнути коментатор и Тачијев критичар Ветон Сурои написао је у тексту за лист „Коха диторе“ да би недавни Тачијеви коментари могли да буду знак да се „чује често тешко дисање Суда“.
Бељуљ Бећај, професор политичких наука, рекао је за АФП да косовски председник „има за циљ да дестабилизује ситуацију како би спасао живу главу“ од Суда за ратне злочине.
Истовремено, Шћипе Пантине из главног опозиционог покрета Самоопредељење каже да Тачијеве оптужбе да међународна заједница није испунила ниједно од обећања датих Косову, показују како „прљаве игре које је он до сада играо“ почињу да му се обијају о главу.
Са друге стране, Беким Чолаку, један од блиских Тачијевих сарадника, одбацује наговештај да Тачи окреће леђа Европи и тврди да је Тачи „без сумње ’најпроевропскији‘ шеф државе на Западном Балкану, а и шире“.
Тачи и Харадинај изазивају кризу
Чолаку, међутим, истиче, да је Косову потребан „третман једнак оном који имају његови суседи“ и да „све док то не буде случај, председник не може да аплаудира онима који остављају Косово изолованим“.
АФП примећује да су многи косовски лидери бивши борци ОВК и да су они, како би задржали свој посустали утицај на власти, удружили снаге на изборима у јуну иза Рамуша Харадинаја, који је сада премијер, и председника парламента Кадрија Весељија.
Политички аналитичар Рамуш Тахири каже да „они контролишу кључне државне механизме и да постоје сигнали да намеравају да се бране тако што ће изазвати кризу“.
„Њихове странке би могле да покушају да изазову незадовољство“, каже на ту тему безбедносни експерт Љуљзим Печи, који упозорава да би било какав покушај „играња на карту дестабилизације како би се одложио рад Суда“ могао негативно да се одрази на Косово, „остављајући га у изолацији и чак под санкцијама“.
Други пак упозоравају да косовски грађани немају избора него да се припреме за оптужнице, које би могле да буду издате у било којем тренутку, а у том духу професор кривичног права Исмет Салиху указује да „повратка назад — нема“, закључује француска агенција.