О томе су ове седмице у Москви, на заседању у Институту за филозофију Руске академије наука, говорили угледни руски стручњаци у области филозофије, психологије и истраживања рада мозга, који су се с далај-ламом састали у Њу Делхију прошлог лета.
„Кључна теза филозофије будизма је у томе да свест може да настане само из свести. То води до веома смелих закључака, можда и апсурдних. Један од њих се тиче тренутка у којем се свест појављује у индивидуалном развоју. Како се током кретања од једне оплођене ћелије до целог организма који влада разумом појављује свест, уколико она може да буде иницирана само претходним свесним моментом? Будизам овде прибегава фундаменталној идеји о томе да свест долази из прошлог живота. То је снажно предвиђање“, рекао је дописни члан РАН, неуробиолог Константин Анохин.
Према његовим речима, научни метод захтева управо изношење смелих претпоставки које могу да буду проверене експериментом. Континуитет свести кроз генерације и преношење прошлог искуства у нови организам је једна од таквих смелих тврдњи.
„Да ли је будизам спреман да се ово провери? Чини се да је спреман. У крајњој мери, Његова светост далај-лама говорио је о томе да је то неопходно“, навео је Анохин који је ово питање поставио будистичком лидеру.
„Скелет кунића“ у орману
Руски неуролог назвао је ову проверу „демаркационом линијом“ која дели будистичко учење и савремену науку и чије је пресецање потребно обема странама. Могуће је да због тога овакав експеримент нису предлагали западни научници који већ 30 година сарађују с будистима, укључујући области неурологије, биологије и квантне физике, за које се све ове године занима далај-лама.
„Ако макар један документовани случај оваквог феномена (преноса свести из прошлог живота) буде добијен у строгом научном експерименту, биће неопходно преиспитивање свих основа савремене науке“, уверен је Анохин.
Као што је „довољан један скелет савременог кунића, пронађеног у наслагама из периода креде, како би се оповргла теорија природног одабира“, тако је „довољан и један случај преноса памћења и знања“ из једног организма у други да би се срушила савремена слика узрочности у биолошким наукама, а могуће и у физици.
„Сматрам да се тако нешто никада неће догодити и да се овде ризику излаже будизам“, навео је Анохин.
Ипак, тежина једног случаја који оповргава претпоставку увек је много већа од експеримента у којем оповргавање није пронађено. Према речима научника, ако се нешто не догоди први, други, трећи пут, увек се може тврдити да нису поштовани неки услови и да ће се то, можда, догодити 405. пут. У том случају будизам је у безбеднијој позицији него савремена наука.
Засад, међутим, нико не зна на који начин може да се оствари овај неопходни строги експеримент.
Мозак је у свету, али свет је у мозгу
Заслужни научник Руске Федерације, доктор биолошких и филолошких наука, неуролингвиста Татјана Черниговска, сматра сусрет с далај-ламом и другим будистичким научницима у Њу Делхију „једним од најјачих утисака у животу“ и каже да се осетила као ученица.
„Будисти се одавно баве изучавањем свести и других питања која су се код нас тек појавила. Морамо да им се обратимо за помоћ. Наша наука, у крајњој линији онај њен део о којем ми говоримо, налази се у ћорсокаку: једно се не слаже с другим… Како је прецизно навео академик Лекторски, мозак се налази у свету, али свет се налази у мозгу — саветујем да се о томе не размишља ноћу“, рекла је Черниговска.
Према њеним речима, нејасан је пут бесконачних мерења у савременој науци: атоми, кванти, фотони — шта даље има да се мери и због чега? Иста питања се тичу и проучавања времена и других важних појмова. „Шта је објективно време? Или шта уопште значи објективно?“, навела је Черниговска.
Савремена наука, додала је она, изграђена је од трећег лица и заснована је на статистици. „Ова правила игре, чини ми се, нису применљива на мозак. Мозгу је за доношење одлука, на пример, довољан један сусрет“, рекла је Черниговска.
Она је додала да је бесмислено настављати сваког минута бесконачно скупљати експерименталне податке и да је потребна нова теорија.
Други учесници конференције, психолози, филозофи, будолози, навели су да је савременим научницима за истраживање мозга, свести и будистичког приступа овим областима потребно и проучавање будистичке праксе медитације, измена свести.
Може се претпоставити да закони физике такође еволуирају, а оно што се данас у науци уобичајено зове несвесним могу бити просто друге форме свести.
Далај-лама и Стивен Хокинг шаљу исту поруку
Према речима Черниговске, далај-лама говори исто оно што „с другог меридијана“ говори познати енглески физичар-теоретичар Стивен Хокинг, који сматра да ће се човечанство освестити када се појави заједничка претња целом свету (у виду ванземаљаца).
„Човечанство неће освестити себе као јединствену породицу, људи су једни другима непријатељи као да им ништа не прети. И чак је на једном од заједничких обеда његова светост рекао феноменалну ствар. Рекао је: схватио сам да је седиште НАТО-а неопходно преместити у Москву“, прича Черниговска.
„Чини ми се да је та заједничка претња већ овде, на столу. Не знам где ће бити седиште НАТО-а, али само потпуно неразуман човек може да не осети где се сада налазимо. Буквално мали поветарац може да разори планету“, упозорава Черниговска.
Због тога, сматра она, далај-ламин поглед на свет, који позива све људе да се осећају и да живе као једна породица, има светско, цивилизацијско значење.
