Тајна друштва често се темеље на окултизму и мистицизму, као на пример Ред источног храма, Златна зора и Розенкројцери. Мистичним елементима обилује и масонско удружење, као и бројна студентска тајна друштва која су врло популарна у Америци. Готово сва тајна друштва инсистирају на међусобном помагању, посебно у послу, по „рођачком“ принципу.
Слободне зидаре, илуминате и темпларе смо добро упознали захваљујући филмовима и књигама, али постоји мноштво ексклузивних друштава које своје постојање држе у највећој тајности, и из сене кроје нашу судбину.
По теоријама завера, ових пет тајних друштва владају светом.
Веће 300
Познато и под именом „Олимпијци“, Веће су наводно основали чланови британске аристократије 1727. као резултат раста британске источно-индијске компаније и њеног успешног модела колонијалне експлоатације. Чланови су припадници светских краљевских и владајућих породица, а њихови састанци одржавају се у позадини хуманитарних и разних других конвенција.
У договору с финансијским изасланицима Ротшилда, скривена рука ове групације наводно одређује економску судбину земаља, привреда, компанија…
Осим тога, сматра се да улажу и велик труд у потискивање нових изума попут фузијске енергије, јер такви извори прете интересима естаблишмента.
Боемски клуб
Називају се још и „Боемски шумарак“ по Бомском лугу, шумарку у Калифорнији, а имају око 2.900 чланова. Као и друга тајна друштва, утемељени су под изговором племенитих намера новинара, уметника и музичара 1870. у Сан Франциску, али убрзо су их изгурали банкари, политичари и индустријска елита. Сматра се како овом друштву припадају сви они који заиста нешто значе у свету, у клуб се улази само на позив других чланова, а чланови су искључиво мушкарци.
Они се у лугу окупљају сваког лета како би „побегли од нецивилизованих интереса обичног човека“. Наводно су од њих потекле и бројне светске политике, посебно америчке, као и пројекти попут идеје о бацању атомских бомби на Јапан. На окупљањима испод велике скулптуре сове високе 12 метара наводно извршавају сатанистичке ритуале, па и жртвовања.
Билдербершка група
Билдербершка група први пут се окупила 1954. године у Холандији, а назив је добила по хотелу у којем су се састали. Окупља око 140 најутицајнијих људи света. Након састанака нико не држи конференције за новинаре нити се јавности обзнањује које су биле теме разговора. Током година, група је установила одређену хијерархију унутар саме групе, па тако постоје управљачки одбор који именује председника. Групу прате разне теорије завере као и бројне критике.
Неки групу оптужују за тајно управљање светом и владама утицајем на одлуке ЕУ, Г8, СТО и Светског економског форума. Списак људи који су присуствовали тајним састанцима је поприличан, али неки од најпознатијих су Маргарет Тачер, Франсоа Митеран, Педи Ешдаун, Бил и Хилари Клинтон, Тони Блер, Романо Проди и многи други. Верује се да је највећи интерес овог друштва монетарна стагнација света која промовише постојање дугом зависне радничке класе.
Трилатерала
Трилатерална комисија је приватно удружење основано 1973, а чланом Трилатералне комисије не може се постати на властити захтев. Истакнути појединци, лобисти, шефови светских инвестиционих фондова, банака, људи који у својим биографијама имају највише политичке функције било у својим државама или у међународним институцијама попут УН-а, могу се придружити бираном друштву само ако добију позив. Оснивач фамозне Трилатералне комисије припадник је породице која је међу кључним актерима већине теорије завера. Реч је о од Дејвиду Рокефелеру који је ову елитну групацију формирао 1973. године. У томе му је припомогао и амерички геостратег Збигњев Бжежински.
Теме разговора су, наводно, мир у свету, али критичари тврде како заправо кроје капиталистичку владавину светом, а у својим интересима постављају разне чланове на висока места у друштву. Бројни критичари сматрају Трилатералну комисију опасном концентрацијом моћи и сматрају да досег њихових договора мора надилазити оно што су вољни поделити с јавношћу. На разини теорија завере, покушавају се документовати њихови потенцијали да утичу на светска кретања мимо демократских избора и других начина формирања легитимне власти, те везе с тајним друштвима.
Давос
Као власници више од двеста билиона долара, челници и моћници највећих светских банака састају се једном годишње на Светском економском форуму, док на снежним падинама швајцарског Давоса чланови друштва из сене обликују глобалне, регионалне и индустријске циљеве. Чланови наводно морају плаћати 700.000 долара чланарину за учествовање на тим приватним састанцима, а оно им гарантује утицај на све светске вође. Постоје гласине како чланови у последње време деле савете и договарају сигурне базе за себе у сусрет трећем светском рату.
