Председник САД Доналд Трамп изјавио је да очекује да се састане са председником Русије Владимиром Путином ове недеље током Самита лидера Азијско-пацифичке економске сарадње у Вијетнаму. Трамп је изразио наду да ће његов руски колега „помоћи у решавању проблема Северне Кореје“.
Дакле, председник Путин поново је незаобилазан саговорник када су у питању кључна светска жаришта. Тако су се преклопиле две важне чињенице: прва је сама личност председника какав је Путин, државник који се не рађа сваког дана, а друга незаобилазна улога Русије као моћне регионалне силе, каже за Спутњик новинар Борислав Коркоделовић.
„И сама Русија има интерес за теме као што је Северна Кореја или још актуелније и хитније, питање Блиског истока, нарочито после краја ДАЕШ-а у Ираку и Сирији“, каже Коркоделовић.
Он додаје да се Путин показао као изузетно избалансиран државник, човек који има манире и дипломате и политичара. Путин је спреман да саслуша све стране, за разлику од неких данашњих државника који су искључиви, каже саговорник Спутњика.
„Такав је чак и у односима са тренутно најближим савезницима као што је Блиски или Далеки исток, он не уважава само њихове интересе, већ има широку слику, велики рам, да може да схвати и који су интереси стране која њему није савезничка. Рецимо, на Блиском истоку уважава и интересе Израела који је на супротној страни од тренутног ’савеза‘ који има са Ираном, Сиријом, Ираком и донекле Турском“, каже Коркоделовић.
Дакле, Путин пружа руку свима, од њега траже помоћ чак и они због којих грађани Русије живе под политичким притисцима и економским санкцијама. Коркоделовић ову чињеницу објашњава, како каже, суровошћу светске политике.
„Сигурно је да руска привреда трпи због санкција, али у великој мери трпи и западноевропска, па и источноевропска. Нико у ситуацији коју су наметнуле пре свега политичке врхушке и лобистички кругови није добитник. Међутим, ситуација у руској привреди ипак је здравија него 2013. и 2014. године. Део привреде се све више оријентише на сарадњу са земљама Азије. У исто време, сазрева свест међу пословним људима у Европи да су санкције не корисне, већ штетне за њихове привреде. Питање је колико то може да траје“, каже наш саговорник.
Борислава Коркоделовића питали смо и да ли очекује било какве помаке када је у питању комуникација са Северном Корејом, односно, да ли председник Руске Федерације може да утиче на тренутну ситуацију у односима САД и њених партнера с том земљом.
„Помаци су већ видљиви. Не постоје докази за ову тврдњу, али је очигледно је да су Кина и Русија саветовале Северној Кореји да смањи тонус, а у исто време су послале Вашингтону поруке да оне раде на томе да ситуација постане конструктивнија. Мислим да се неки резултати тога виде. И Русија и Кина имају главобоље због севернокорејских проба. То компликује њихове спољне политике, а пре свега односе са САД, али и са Јапаном и Јужном Корејом. Дакле, и њима је у интересу и увелико раде на томе да се пронађе решење које ће Северну Кореју довести за преговарачки сто“, објашњава Коркоделовић.
Додаје да, без обзира на скори сусрет Путин — Трамп, не треба заборавити да је Северна Кореја навикла на режим санкција и аутархичност током 70 година постојања.
„Они никада неће пристати на нешто што би значило промену политичког система, милом неће, а ни под претњама, зато је утицај Кине и Русије донекле ипак ограничен“, каже он.
Подсетимо, раније је портпарол Кремља Дмитриј Песков најавио да ће лидери Русије и Сједињених Америчких Држава током могућег састанка највероватније разговарати о кризи у Северној Кореји, јер Русија и САД до сада нису координирале своје акције у вези са Пјонгјангом.
