Краткорочно, крах царске Русије за Србију је имао тешке последице, али се, дугорочно, ширење идеја Октобарске револуције манифестовало и у формирању социјалистичке Југославије која је могла да опстане само док је постојао Совјетски Савез, каже руски историчар Олег Ајрапетов.
Поводом века Руске револуције у Србији управо је објављен српски превод књиге Ајрапетова „Русија 1917, пропаст царства“. У изјави за Спутњик Ајрапетов, професор на московском Универзитету „Ломоносов“ и аутор низа монографија о спољној политици и војној историји Руске империје, каже да је, иако је већ доста тога написано и о Октобарској, и о Фебруарској револуцији, као историчар желео да још једном сагледа те догађаје и, уз коришћење нових извора, примени систематичнији приступ.
То се нарочито односи на анализу онога што се дешавало на фронту, као и на анализу Фебруарске револуције која је, сматра, била најмање систематизована и у совјетској, и у савременој историографији. Напомињући да је уживао док је писао књигу, Ајрапетов истиче да је користио и досад неискоришћена документа. Руски историчар је посебно издвојио архив генерала Михаила Васиљевича Алексејева, који је сахрањен у Београду на Новом гробљу.
„Алексејев је био начелник штаба Главне команде уочи Фебруарске револуције, једна од кључних личности током Фебруара и касније у покрету Белих“, подсећа Ајрапетов. Једна од идеја књиге је, додаје, и свеобухватно приказивање Првог светског рата. Ова књига је четврти том његовог дела о учешћу Руске империје у Првом светском рату, која по годинама — од 1914. до 1917. — разматра све догађаје везане за тај рат.
„У центру пажње је свакако прича из Русије, али је веома много простора дато и Балкану“, каже. На питање какве је последице Октобарска револуција имала за Балкан, посебно за Србију, Ајрапетов оцењује да је крах царске Русије за Србију у почетку имао изузетно тешке последице.
„После голготе српске армије, оног што је од ње остало а што се нашло се на Солунском фронту, у периоду између лета-јесени 1917. и лета 1918. године, перспективе завршетка Првог светског рата у корист немачко-аустријског блока биле су веома високе. То би значило катастрофу за Србију, за Србе као народ, и за Србију као државу“, наводи историчар. Међутим, наставља наш саговорник, ускоро је дошло до победе савезника и све се наизглед смирило, тако да се може закључити да је за Србију руска револуција имала само краткорочно тешке последице.
„Ако ћемо да гледамо дугорочно, 20. век је био век Октобарске револуције. Године од 1917. до 1991. године прошле су пре свега у знаку јачања утицаја и идеје 1917. године. За Србију се то манифестовало у формирању нове, социјалистичке Југославије која је — било да је била у добрим или лошим односима са Совјетским Савезом — могла да постоји само дотле док је постојао Совјетски Савез. У ствари, са пропашћу Совјетског Савеза престала је да постоји и Југославија. Уопште говорећи, испоставило се да је судбина српског народа нераскидиво повезана с тим догађајем”, примећује Ајрапетов.
Истиче да притом ниједан велики историјски догађај никада није обојен само у једну боју, те је и наслеђе Октобра веома различито, па се тако разликују и оцене о њему. „Баш као што је и наслеђе социјалистичке Југославије до данас предмет полемика у српском друштву, јер нема недвосмислене оцене“.
Упитан зашто се за Октобарску револуцију везује толико много теорија завере и да ли би било револуције да није било Лењина, као и колико је био јак инострани траг, о чему се толико прича, Ајрапетов у шали констатује да „није баш велики мајстор за фантазије и фантастику“.
„Не признајем никакве завере — то је прво. А инострани траг? Па исто тако би се могло говорити о трагу Марсоваца. С једнаком вероватноћом може се говорити о томе да ли је на Октобарску револуцију утицало деловање Марса или Венере. Јер правило је следеће: кад нешто тврдиш, морају да постоје некакви докази. А доказа за то до данас нема ама баш никаквих“, каже саговорник Спутњика. Он наглашава да спада у ону врсту историчара који не могу себи да дозволе да о нечем причају без опипљивих доказа.
„Мада је јасно и очигледно да је Октобарска револуција, па и Фебруарска, довела до слабљења Русије, и у том смислу ишла је у корист Немачке и немачко-аустријског блока. Непосредна последица револуције било је слабљење Русије, пад Источног фронта и шанса за Немачку ако не да добије рат, оно да га сведе на ограничени сукоб, што би за Немце фактички значило победу. А испало је сасвим обрнуто“, констатује Ајрапетов.
Што се тиче вође револуције, он је сигуран у једно: да је Лењин био велики политичар.
„Он је имао снажно осећање за реалност. Наравно, био је и тактичар и стратег каквог Русија није имала у то време. Али потпуно је очигледно да би и без Лењина бројни проблеми који су изазвали револуцију — а то су аграрно питање, радничко, национално питање — остали нерешени. Да су та питања била решена, никакав Лењин ништа не би могао да уради“, закључује Ајрапетов.
