Без преседана је, међутим, и засад незаустављиви успон на власт 32-годишњег принца, који је пре само три године био мало уочљив међу старијим и искуснијим принчевима, констатује АП.
Саудијска Арабија, коју је 1932. године основао краљ Абдулазиз бин Сауд, досад је имала шест краљева — сви наследници су били синови оснивача државе, који је преминуо 1953. године.
Ниједан од њих није преузео власт у нафтом богатој краљевини пре него што је напунио 50 година.
Садашњи монарх, краљ Салман, имао је 79 година када је пре скоро три године ступио на трон.
Крунисани принц Мухамед бин Салман (32) — чији су шокантни кораци у суботу увече указали на одважан покушај да своју моћ консолидује кроз мере борбе против наводне корупције — био би први из своје генерације који је постао краљ, чиме би се власт пребацила са синова оснивача државе, краља Абдулазиза, на његове унуке.
Деценијама је моћ у Саудијској Арабији прелазила са брата на брата, али принц Мухамед бин Салман би требало да престо наследи од свог оца. Он већ има положај министра одбране и контролише све аспекте привреде, планирања, реформи и безбедности у земљи.
Пре свега неколико месеци, његове перспективе доласка на трон биле су мање извесне. Од априла 2015. године, именован је за заменика крунисаног принца, односно другог по реду у линији наслеђивања, што је изненадило многе старије и искусније чланове владајуће породице.
Први у низу наследника престола био је принц Мухамед бин Најеф, искусни члан краљевске породице. Њега је, међутим, краљ Салман уклонио са списка наследника и одузео му функције шефа савета за борбу против тероризма и министра унутрашњих послова.
После тога, краљев син, принц Мухамед бин Салман, остао је са мало ривала на путу до трона. Он је јуна ове године и званично постао крунисани принц, односно престолонаследник.
АП подсећа да је краљ Салман на почетку своје владавине уклонио свог полубрата принца Мукрина из наследног реда.
Теоријски, за избор крунисаног принца био је задужен такозвани „Савет за верност“, тело које је 2007. године формирао тадашњи краљ Абдулах, састављено од синова и истакнутих унука оснивача земље.
Улога тог тела, међутим, као и његов значај у променама од 2015. године, били су ограничени.
Упркос неким напорима да се одлучује консензусом, Саудијска Арабија остаје апсолутистичка монархија, где све крупне одлуке доноси краљ.
Али, чак и ако је било размимоилажења, краљевска породица је дуго следила традицију да говори „једним гласом“, посебно када се радило о питањима наслеђивања, како би могла да наступи уједињено пред моћним саудијским племенима и свештенством.
Хапшење истакнутих принчева изгледа преокреће начин на који краљевска породица приступа унутрашњим споровима, али такође скреће пажњу на крунисаног принца као на одважног реформатора који је решен да модернизује конзервативно краљевство, на чијем тлу се налазе најсветија исламска места.
