У последња два-три дана саудијска престоница Ријад поприште је достојно криминалистичких романа или филмова у жанру трилера, каже историчар и стручњак за Блиски исток Немања Старовић.
Хапшење већег броја принчева из краљевске породице Ел Сауд, садашњих и бивших министара, али и веома утицајних бизнисмена попут милијардера принца Алвалида бин Талала учинило је да у пустињској краљевини, њеном окружењу, али и широм света завлада забринутост, напомиње Старовић.
„Оно што је неспорно у свему томе јесте да све што се дешава представља наредне кораке у консолидацији власти новог младог престолонаследника Мухамеда бин Салмана“, каже Старовић.
Пошто је преузео функцију престолонаследника пре неколико месеци, што је, каже Старовић, представљало мали државни удар, сада долази до политичке и друштвене консолидације његове моћи и утицаја, али до преузимања контроле над токовима моћи.
У прилог томе иде чињеница о притварању најбогатијих Саудијаца.
За саудијску геронтократију (владавину стараца), успон младог тридесетдвогодишњег принца чини се прилично неуобичајен, ако се узме у обзир да ниједан наследник оснивача Саудијске Арабије није сео на престо пре навршене 50. године. Његов отац, краљ Салман, на престо је дошао када је имао 79 година.
Бин Салман је у жижу јавности доспео маја прошле године када је у својству заменика престолонаследника јавности представио план развоја Саудијске Арабије до 2030.
Планом „Визија 2030“ предвиђено је да Саудијска Арабија смањи економску зависност од извоза нафте, а да развој привреде буде заснован на услугама и повећању извоза производа који се не заснивају на нафти.
„Визија 2030“ обухвата и широк распон друштвено-економских реформи: продају деоница највеће светске нафтне компаније „Арамко“, која је сада у државним рукама, стварање највећег светског државног инвестиционог фонда, развој индустрије широког опсега, од рударства до војне индустрије, али и више радних места за жене.
Овим планом предвиђена је изградња новог града на обали Црвеног мора, Неома, у који је планирано улагање од око 500 милијарди долара. Ухапшени бизнисмени одбили су да финансирају пројекат, каже Старовић.
Преузимање контроле над политичким, привредним и финансијским токовима Мухамед бин Салман не спроводи сам, без снажне подршке, каже Старовић, а подршку је нашао и у Вашингтону.
Он је преко зета америчког председника Доналда Трампа, Џереда Кушнера, као и других великих играча у Вашингтону, како Старовић каже, ступио у контакт са Трамповом администрацијом.
„Бин Салман је најзаслужнији за прву велику посету Доналда Трампа Саудијској Арабији током које су закључени аранжмани вредни више стотина милијарди долара, а све у контексту набавке америчког наоружања“, каже Старовић.
Консолидација Бин Салманове власти није прошла без неуспеха, додаје Старовић.
„У Јемену се Саудијска Арабија уплела у рат из кога нема начина да изађе као победник и већ се може говорити о томе да Јемен представља својеврсни Вијетнам Саудијске Арабије. Такође, ни дипломатска криза, која је отворена са Катаром, није разрешена на начин на који је Ријад очекивао, брзом дипломатском победом, већ је и то ситуација у којој се Саудијска Арабија заглибила“, каже Старовић.
Када је, пошто је краљ Салман са функције престолонаследника уклонио принца Мухамеда бин Најефа, принц Бин Салман именован за престолонаследника у јуну ове године, почео је да даје изјаве неуобичајене за званичника краљевине која баштини екстремну традицију ислама — вахабизам.
Једна од њих била је и она да је 70 одсто становништва Саудијске Арабије млађе од 30 година и да држава не жели да изгуби још 30 година због идеје радикалног ислама и екстремизма. Ова изјава навела је аналитичаре на помисао да се Саудијска Арабија одриче верске традиције која ју је до сада одликовала.
И не само то. Говорило се и о демократским реформама краљевине чији је политички систем још тајновит. Наиме, осим функције краља, сви остали државни органи имају само формалну улогу. Постоји влада, постоји и нека врста саветодавне скупштине (Меџлис), али место где се доносе одлуке и даље је породични савет који чине принчеви, потомци оснивача државе, краља Абдулазиза бин Сауда.
Стога Старовић државно уређење Саудијске Арабије и карактерише као породичну олигархију која се око сто година базира на два стуба — породицу Сауд и вехабијске имаме.
„Чини ми се да упркос реторици Мухамеда бин Салмана, која прија ушима Запада, неког говора о суштинским реформама система неће бити, мимо неке глазуре која ће можда бити промењена на површини. Суштински, одустајање од вехабијске идеологије нарушило би стабилност режима“, објашњава Старовић и наводи пример Ал Каиде, коју су основали Осама бин Ладен и, како каже, други млади изданци моћних саудијских кућа.
Они су се противили било каквим променама у Саудијској Арабији, а поготово сарадњи са Западом.
„Мислим да би силе унутар Саудијске Арабије веома неповољно прихватиле било какве суштинске реформе и напуштање тог веома екстремног религијског правца који обележава Саудијску Арабију од њеног оснивања у модерној форми“, каже Старовић.
