Не знам шта о томе кажу у врховној команди НАТО-а у Монсу, а нисам сигуран и да је Москва уопште и приметила изјаву господина Заева о купусу и паприкама. Јер злобници, који не воле цењеног господина Заева, кажу како је он, пре уласка у политички живот Македоније, заправо, продавао у Струмици лубенице.
Да ли директно на пијаци, или преко посредника, није ни важно, тек — његове су лубенице, кажу злобници, биле најбоље. Тим истим противницима здраве демократије код наше некадашње јужне браће стога није јасно зашто господин Заев спомиње сада продају Русији купуса и паприке, када је боље верзиран у пословима са лубеницама.
Осим тога, македонске су лубенице дуго биле јефтиније од турских, а и Турци су оборили руски авион Су-24 у Сирији. Што је још једна од директних предности македонских лубеница у односу на турске, пошто македонске лубенице немају ту ваздухопловну компоненту као турске, али све чине да то и стекну — уласком Македоније у НАТО. Но, када Македонија уђе у НАТО, онда ће македонске и турске лубенице бити изједначене. И зашто би онда Руси куповали македонске лубенице када могу турске, које су и географски ближе, у том смислу и јефтиније, а успевају и на јачем сунцу, а истовремено су и једне и друге НАТО плодови. Турци опет имају Босфор и Дарданеле, а Македонци Албанце, који су и највернији амерички поданици у свету.
Коме ће онда Македонија, када уђе у НАТО, продавати своје лубенице, питање је за милион долара? Вероватно је то тренутно и најважније државно и стратешко питање у Скопљу. Јер, није реч само о лубеницама, купусу и паприци, треба убедити великог газду у Вашингтону како је Македонија највернији, нови, потенцијални члан НАТО-а, који ће управо због тог чланства изгубити на продаји купуса, паприке и лубеница Русији.
Можда Заев том изјавом унапред најављује захтев врховној команди НАТО-а у Монсу, захтев за компензацију за непродати купус, паприку и лубенице Русији. Колика је та лова, ови из финансија НАТО-а нису баш будале да тек тако греше кесу. Они ће затражити од Заева детаљне податке колико Русија као тржиште може да купи македонских производа, што опет зависи од тога шта ће Москва евентуално саопштити Скопљу: колико паприке, купуса и лубеница Русима треба.
Једначина је то са више непознаница, као када купиш лубеницу, а не отвориш је онако ножем у троуглу. За пробу, да видиш је ли слатка или бљутава. У поплави западне русофобије, Москва је сада крива и за лубенице, купус и паприку у Македонији. Јер, ако падне продаја тих македонских производа на светском тржишту, биће за то аутоматски оптужени руски хакери. Скопље је у својој русофобији кренуло путем Црне Горе. Свој нови државни и национални идентитет Македонија сада, нажалост, тражи у русофобији.
Служио сам 1977. године војни рок од 12 месеци у Македонији, 41. пешадијска дивизија ЈНА. Упознао тај народ и заволео их. Куда ли га сада воде македонски политичари…
