Ово је година када се обележава век Велике октобарске револуције и она представља важан подстицај за развој „црвеног туризма“ у Русији. Уприличен је низ празничних програма посвећених годишњици, а током ове јесени и до краја године очекује се пораст броја туриста из Кине.
Руски стручњаци су тим поводом осмислили низ програма који обухватају посете спомен-местима на којима су се одиграли револуционарни догађаји.
Празнични програми уприличени су 25. октобра (на годишњицу по старом календару) и 4. новембра (на Дан народног јединства) у Санкт Петербургу. На Дворском тргу приређен је музички програм, као и светлосни спектакл посвећен револуционарним догађајима. Седмог новембра (годишњица по новом календару) празнични догађаји биће уприличени у Москви.
„Црвени туризам“ један је од најважнијих туристичких праваца у Кини, блиско повезан с кинеском Комунистичком партијом и револуционарном историјом.
Термин „црвени туризам“ појавио се у Кини 2004. године, након утврђивања програма развоја туристичке понуде која подразумева 30 маршрута и 100 туристичких објеката повезаних с револуцијом. Реч је о историјским музејима, насељима у којима су се родиле и живеле револуционарне вође, историјским споменицима, поприштима битака, путевима којима је пролазила армија, меморијалним парковима и другим објектима.
На територији Русије се налази мноштво уникатних објеката повезаних са совјетском историјом и са животом совјетских вођа, који изазивају велику пажњу туриста.
Путници по црвеној маршрути су углавном људи средње и старије доби који су одрасли у атмосфери блиске сарадње Кине и Совјетског Савеза. Они су васпитавани на совјетским књигама, слушали су совјетску музику, учили су руски језик у школи.
За многе од њих путовање по местима везаним за Лењина није само одмор, него испуњавање сна о упознавању с Лењиновом домовином, с историјом совјетске државе, блиске кинеском народу, о револуционарној борби кинеског и совјетског народа.
Лењинов пут
У Русији је термин „црвена маршрута“ лакше применити на посету местима која су повезана с кључним догађајима вође револуције. Класична црвена маршрута подразумева Уљановск, место рођења Владимира Уљанова (Лењина), Казањ, град у којем је похађао школу, Санкт Петербург, у којем је развио своју револуционарну делатност, и Москву, у којој је завршио свој животни пут.
Не само ови градови, него и други региони Русије предлажу своје пажљиво разрађене „црвене“ маршруте. Самара, Сочи, Јекатеринбург, градови Забајкала и Далеког истока — у сваком од њих постоје историјски објекти који су интересантни из угла развоја „црвеног туризма“, и сваки од ових градова ће омогућити туристима да се ближе упознају с револуционарном историјом Русије.
У оквиру „црвене маршруте“ популарни су и сусрети с потомцима револуционара који радо учествују у таквим догађајима.
Алексеј Бонч Брујевич, потомак познатог револуционара Владимира Димитријевича Бонч Брујевича, прича: „’Црвени туризам‘ није нова појава и није карактеристичан само за Кину. У целом свету људи се мање или више интересују за странице историје почетка 20. века. Одлично сам упознат са ’црвеним туристима‘ из Кине. Не само што се срећем с њима, него пратим групу као водич и преводилац током целог њиховог боравка у Санкт Петербургу. Могу одговорно да кажем да су ти људи веома пажљиви, начитани и веома дисциплиновани, људи који поштују традицију земље-домаћина“.
Према мишљењу познатог кинеског научника и новинара Сима Нана, руско-кинески односи су веома дуготрајни, а када је реч о „црвеном туризму“, и веома чврсти.
Кинески марксизам-лењинизам, грађење социјализма у маниру Комунистичке партије Кине, оснивање Кинеске Народне Републике 1949. године — све ове појаве носе руски утицај. Све до тога да је председник Кине Мао Цедунг говорио да то и јесте главна покретачка снага: „Један пуцањ Октобарске револуције донео је Кини идеју марксизма-лењинизма“.
