Састанак је, према медијским наводима, одржан на иницијативу главара Исламске заједнице Рифата Фејзића, а званични повод било је недавно враћање Часног крста на Сахат-кули у Подгорици, који је током реконструкције тог објекта уклонила Турска државна агенција за међународну сарадњу и координацију (ТИКА).
Подсјећања ради, уклањање крста са Сахат-куле у Подгорици довело је до повишених тензија и отвореног негодовања већинског православног становништва у главном граду Црне Горе, које је захтијевало да крст, који је преко 100 година красио врх Сахат-куле буде враћен на своје мјесто, а чему су се јавно успротивили представници Исламске заједнице у Црној Гори.
Значајан детаљ везан за контроверзу поводом уклањања крста са подгоричке Сахат-куле свакако је и тај да је Мираш Дедеић, иако наводно митрополит православне цркве, јавно био против враћања Часног крста на мјесто гдје се он претходно налазио.
Тако су се такозвана Црногорска православна црква (ЦПЦ) и Исламска заједница у Црној Гори ујединиле управо око крста, односно, на бази заједничког става да крст, као најпознатије хришћанско обиљежје, не буде враћен на Сахат-кулу, која је узгред један од најмаркантнијих симбола Подгорице.
Ипак, оно што је посебно проблематично када се говори о овом сусрету, јесте прије свега његова политичка димензија, као и саме поруке које су се могле чути.
Наиме, позивањем Мираша Дедеића, митрополита такозване ЦПЦ, Исламска заједница на челу са реисом Рифатом Фејзићем, на неки начин се одредила у односу на дилему коју од православних цркава у Црној Гори Исламска заједница преферира.
То је потврдио и сам реис Фејзић, који је саопштио да је један од циљева састанка „могућност остваривања сарадње између Исламске заједнице у Црној Гори и Црногорске цркве“.
„Дошао сам у име Исламске заједнице муслимана у Црној Гори и да се најискреније захвалим владики на разумијевању и на подршци, њиховом братском и хришћанском односу према нама. На његовом чојском односу према нама и дај Боже да има Црна Гора више таквих људи“, казао је Фејзић.
Реис је тиме посредно послао поруку ко је за Исламску заједницу у Црној Гори пожељнији партнер: Митрополија црногорско-приморска СПЦ или невладина организација звана ЦПЦ. Тај, благо речено, неконструктиван потез, према многим оцјенама, не доприноси толеранцији ни смиривању подјела. То нарочито важи за Црну Гору, гдје су тензије по овом питању у прошлости биле довољно наглашене и у којој је Српска православна црква, према свим истраживањима, једна од институција у коју црногорски грађани имају највише повјерења. Истовремено, Фејзић се тиме умијешао и у унутархришћанске размирице, што је такође преседан.
Свој допринос атмосфери нетолеранције и подјела поново је дао и вођа НВО Црногорске православне цркве Мираш Дедеић, коментаришући чињеницу да се Српска православна црква јавно противи изградњи „Српске куће“ у Подгорици, с образложењем да је „Српска кућа читава Црна Гора“. Дедеић је поручио:
„Ту су се мало преварили. Није ’Српска кућа‘ Црна Гора, ово је држава грађана Црне Горе и мислим да смо сви у заједници да је сачувамо као што је и прије било. Да чувамо пријатељство. Ми морамо да сачувамо, као што чувамо цркве, и џамије. То је вриједност једне земље“, казао је Мираш.
„Нећемо као што су неки радили. Имали сте у Београду стотине џамија, свака је осим једне уништена. И њу су овог несретњег рата запалили. Нећемо то дозволити у Црној Гори. Јер овдје демократија постоји, а демократијом се може свему стати на крај“, додао је Мираш.
Након састанка поглавара Исламске заједнице и такозване Црногорске православне цркве остаје питање да ли је то на помолу зачетак сарадње и нека врста коалиције између ове двије организације.
