О последицама НАТО бомбардовања због коришћења уранијумске муниције много се говорило у јавности, а та тема додатно је актуелизована најавом подношења тужбе против НАТО-а и формирањем координационог тела и лабораторије за истраживање последица бомбардовања.
— Мирјана Анђелковић Лукић, гост емисије „Спутњик интервју“, аутор је бројних студија и књига у којима се, поред катастрофалних последица коришћења уранијума, посебно акцентује и чињеница да је над Србијом заправо извршен екоцид, јер је против ње истовремено вођен и радиолошки и хемијски рат.
Које чињенице доказују да је против тадашње СР Југославије вођен и хемијски рат?
— Да је против нас вођен хемијски рат било је очигледно у време кад су нас бомбардовали. Ми смо имали велика индустријска постројења у чијем је окружењу било великих резервоара са разним хемијским супстанцама, са њиховим сировинама за производњу. Имали смо велике резервоаре са нафтом и бензином, са гасовитим супстанцама.
Бомбардовали су нас запаљивим бомбама, бомбардовали су нам нафтне резервоаре, резервоаре са винил-хлоридом, и кад све то изађе у атмосферу ствара се једна страшна, загушљива маса отровних једињења у којима је било и диоксина и бензил-апирена и пиралена и фосгена.
На тај начин се стварао отровни облак са хемијским компонентама?
— Ми смо имали пираленске трансформаторе на на нашим електро-станицама. Прво су нас бомбардовали са електро-проводљивим влакнима који су нам правили велике хаварије, а када су то наши стручњаци премостили, гађали су електрична постројења разорним бомбама.
Спроводили су велики експеримент ин виво. У Европи је употреба пиралена у трансформаторима забрањена, па су имали мало искуства са тиме, у смислу како се гасе пожари на трансформаторима и какав је утицај пираленског сагоревања.
Какав је утицај пиралена на животну средину и људе?
— Иако у први мах пираленско уље није тако токсично, оно је заправо генотоксично, мутагено и канцерегено. То су хлоровани бифенили који су тежи од воде. Таложе се на дно воде, река, језера, а један литар пиралена загади милијарду литара воде. И не постоји начин да се вода од тога очисти, природа са тим не може да се избори. Он загађује подземне воде и ту остаје трајно.
Који су градови у Србији највише загађени због тих хемијских акцедената?
— Панчево, Нови Сад, Београд делимично, Крагујевац, то су биле црне тачке. У Крагујевцу је гађана фабрика „Застава“, у чијем је кругу смештена одређена количина пираленских буради. Већина оних који су после бобардовања чистили те хале није више међу живима.
У Панчеву је бомбардован резервоар са мономером винил-хлорида. Део тог отровног једињења је отишао у тло, а део у ваздух. У ваздуху је сагоревало и у дејству са кисеоником давало је фосген, а даљом оксидацијом фосгена, који је бојни отров, стварао се дифосген који је још отровнији. Данима је црни облак био над Панчевом, али срећом тих дана је био јак ветар који је отров пренео преко граница.
Да ли се последице изложености тим једињењима осећају и данас?
— Наравно, оно што смо удахнули, таложи се годинама најчешће на јетри. Лекари кажу да је поред канцера повећан и број аутоимуних обољења. Тако да смо ми поред радиолошко-нуклеарних аспеката имали и ефекте једног хемијског рата, где се није експлицитно користио бојни отров, али су зато посредно изазивали ефекте коришћења бојног отрова са продуженим кумулативним дејством.
Шта је заправо био њихов циљ?
— Њихов циљ није било само наношење удара нашој војсци већ и да нам све загаде, да што више затрују народ. Да нам загаде земљу, униште инфраструктуру. Бацали су чак и стерилишућа средства, па данас имамо доста стерилних мушкараца и жена које не могу да имају потомство.
Бацали су хербициде, отрове, јаја пужева са британских острва који су уништавали усеве. Уништавали су нам вегетацију, бомбардовали су чак и националне паркове. Сви су се чудили што су гађали брда и пашњаке, а они су заправо знали да је Србија тло подложно клизиштима. Бомбардовали су те геолошке тачке и када су се 2005. године стекли услови, клизишта су се покренула у целој Србији.
Опширније о радиолошко-хемијском рату НАТО-а против Србије можете чути у аудио-снимку.
