Валута је крв сувереног друштва, односно крвоток неке слободне државе. Једна светска валута крајњи је циљ свих постојећих валута и масонских чежњи јер у тренутку кад банкари суверену државу оставе без сопствене валуте они постају њени господари и таква држава постоји само на папиру.
Ако је крвоток читавог система новац, онда су господари тог система неизабрани банкари којима је циљ да преко јединствене валуте ограниче суверенитет држава, пише хрватски портал „Дневно“.
Кључна реч у овоме је управо — неизабрани, јер то значи да ти господари нација који држе валутни систем у рукама никоме не одговарају за своја недела, већ предајом валуте добијају апсолутну моћ над светом који о њој потпуно зависи.
Њихова моћ у том тренутку је безгранична, а слобода човека максимално ограничена јер је он као зависник од тог система потчињен светској империји. Породица Ротшилд у власништву је магазина „Економист“ који је пре 30 година објавио чланак у којем предвиђају једну светску валуту и једну светску државу.
Овај економски часопис изузетно је утицајан иако је само продужена рука банкарског царства Ротшилд и сродних корпорација, и на много начина, средство пумпања јавног мњења глобалистичком Агендом коју спроводе.
Пророчки текст објављен је у штампаном издању часописа „Економиста“ 1988. године, у вол. 306, пп 9-10, под насловом „Спремни за Феникс“.
Феникс је у тексту псеудоним будуће јединствене валуте којем ће господарити једна светска влада.
Тридесет година од сада, Американци, Јапанци, Европљани, и људи у многим другим богатим земљама, а неки и у релативно сиромашнима, вероватно ће плаћати своју куповину сви са истом валутом.
Цене неће бити означене у нпр. доларима, јенима или маркама, већ у, рецимо, фениксима. Феникс ће преферирати корпорације и купци, јер ће бити привлачнији него данашње националне валуте.
Зона феникса (једне светске валуте) наметнуће строга ограничења националним владама. Неће више постојати нешто као национална монетарна политика. Снабдевање света фениксом би било уговорена преко нове средишње банке, која би настала можда из ММФ-а. Стопа инфлације у свету — и стога, у уским маргинама, сваке националне стопе инфлације — биће намештена.
Свака земља може користити порезе и јавну потрошњу како би се надокнадио привремени пад потражње, али оне ће морати пре да позамљују него да штампају новац за финанцирање прорачунског дефицита.
Без прибегавања инфлацији, владе ће бити присиљене да пажљивије него данас проуче своје планове задуживања и кредитирања.
То значи велики губитак економског суверенитета, али трендови који ће чинити валуту феникс тако привлачном ће омогућити да у свакој држави нестане национални суверенитет, пише у чланку „Економиста“. Само десет година касније, 1998, „Економист“ је поново промовисао јединствену валуту, уз чланак под насловом „Један свет, један новац“.
У складу са чланком из 1988. године, у овом тексту аутор покушава да објасни зашто централизован и контролисан систем користи глобалној економији, док у потпуности занемарује чињеницу да ће таква централизирана глобална валута бити масиван удар међународног банкарског картела и врхунац Ротшилдовог банкарског царства. Јер стварање глобалне валуте даје прекомеран геополитички капитал неизабраним међународним банкарима, који ће потом преузети власт од грађана сваког народа и њихових представника власти.
Да ли је нормално да међународни банкари имају такву количину политичке моћи на врху ланца?
„Дајте ми контролу над новцем у некој држави и није ме брига ко прави законе“, рекао је Мајер Амшел Ротшилд, оснивач банкарске династије Ротшилд, и укратко објаснио њихову идеју пословања у безграничној моћи над човечанством, коју ће им дати јединствена валута, која ће се највероватније остварити кроз пројект „света без папирнатог новца“.
