Та три милијардера, наиме, заједно имају укупно 248,5 милијарди долара, што премашује збирну вредност имовине око 63 милиона америчких домаћинстава, а то је закључено у студији под називом „Билионер Бонанца 2017“ коју је израдио амерички Институт за политичке студије.
„Толико новца концентрисаног у тако мало руку док се велики број људи мучи — то није само лоша економија, већ и морална криза“, истиче се у студији чији су коаутори Џош Хокси и Чак Колинс.
Иначе, 400 најбогатијих људи у САД, када се саберу вредности њихових иметака, заједно поседују богатство од 2,68 билиона долара, што је више од БДП-а Британије, Француске или Индије, наводи се у студији, на основу „Форбсове“ листе 400 најбогатијих људи 2017. и Прегледа потрошачких финансија Федералних резерви за 2016.
„Наших 400 најбогатијих људи сада располаже богатством већим од укупних средстава 64 одсто америчког становништва, односно око 80 милиона домаћинстава или 204 милиона људи. То је више људи него број становника Канаде и Мексика заједно“, напомиње се у извештају.
Пореска смањења која је предложио амерички председник Доналд Трамп вероватно ће још више проширити јаз, пошто ће 80 одсто смањења пореза ићи наруку само најбогатијима, односно једном проценту домаћинстава, оцењује се.
„Неједнакост у богатству је у порасту. Сада је време за акције како би се смањила неједнакост, а не за смањења пореза за најбогатије“, указује се у извештају.
У студији се предлажу два начина да се смањи раскорак у богатству — најпре да се неједнакост не погорша још више смањењем пореза богатима, а друго — да се примени политика смањења концентрисаног богатства.
„Неједнакост ће наставити да се продубљује уколико не интервенишемо директно како бисмо смањили велику концентрисаност личног богатства. Опорезујући наша најбогатија домаћинства, могли бисмо да дођемо до значајних прихода и онда уложимо те фондове у развој могућности за стварање богатства“, закључује се у студији.
