Експерти примећују да су одабране теме актуелне, али да остаје питање и да ли ће се председници око њих сложити.
Једна од главних тема могућег сусрета два председника, према речима заменика министра спољних послова Русије Сергеја Рјабкова, могла би да буде криза на Корејском полуострву.
„Полазим од тога да ће тема денуклеаризација Корејског полуострва и, уопште, ситуација која се развила у том региону бити једна од главних током сусрета двојице лидера“, рекао је Рјабков.
Иницијатива за сусрет потекла је од Трампа који је у суботу, на путу за Јапан, рекао новинарима да очекује сусрет са Путином током своје турнеје по Азији.
Шеф Беле куће је, истичући значај тог разговора, рекао да Москва може да помогне у решавању корејског конфликта, као и сиријског питања.
„Нама је потребно да разговарамо и о Украјини“, додао је Трамп.
Амбасадор Русије у САД Анатолиј Антонов је, коментаришући договорени сусрет Путина и Трампа, рекао да би председници, осим севернокорејског питања, могли да размотре и питање ситуације у Сирији, а такође и сарадњи на сузбијању међународног тероризма.
Према речима руског дипломате, у Москви су очекивања оптимистична, а разговор двојице председника о актуелним питањима би „био користан за свет“ и „допринео би помирењу“.
Могу ли Москва и Вашингтон да помире ставове
Политиколози истичу да су најављене теме „заиста важне“, а да би сарадња Москве и Вашингтона могла да помогне у решавању многих проблема. Међутим, они истовремено изражавају сумњу да ће лидери постићи сагласност око свих тих питања.
У среду је Трамп позвао на међународну изолацију Пјонгјанга. Он је поновио да Вашингтон неће дозволити Кореји да поседује нуклеарно оружје.
За решавање корејског проблема, Русија и Кина предложиле су план о „двоструком замрзавању“, који предвиђа да Северна Кореја објави мораторијум на нуклеарна испитивања, уз услов да САД и Јужна Кореја обуставе војне вежбе у региону.
Другим речима, Ким Џонг Ун треба да замрзне извођење нуклеарних и балистичких тестирања, док САД и Јужна Кореја морају да замрзну одржавање великих војних вежби које служе као повод за севернокорејске тестове.
Такође, предложено је да све стране приступе преговорима како би се утврдили општи принципи узајамних међудржавних односа и како би отпочео процес денуклеаризације Корејског полуострва.
Аналитичари наводе да би сарадња Русије и САД у свим наведеним питањима могла да покрене ствари са „мртве тачке“ и помогне у решавању проблема на Корејском полуострву, Сирији и Украјини, али да остају питања колико се позиције Москве и Вашингтона заиста могу приближити једна другој и има ли политичке воље за то?
Експерти сматрају да „са руске стране не би требало да буде проблема“, али да амерички лидер у својој земљи нема слободу у доношењу одлука и да то ствара проблем. Самим тим, и ако се постигну договори о неким питањима, то не значи да ће они бити поштовани и реализовани.
Руски политиколог Станислав Бишок, говорећи о својим очекивањима, каже да „постоји одређени оптимизам“ када је реч о предстојећем сусрету два лидера, а такође наводи и да би једна од тема могла да буде и билатерална сарадња Русије и САД.
„То се не објављује и о томе се не прича, јер би то могло да изазове нови талас критика на рачун Трампа у САД, као и нове сумње. Осим тога, предстоји још много сусрета и консултација пре него што се наши билатерални односи, који су скоро па ушли у ћорсокак, помере са мртве тачке“, додао је он.
Бишок сматра да ће Тилерсон и Лавров у већој мери разговарати о регулисању сиријске ситуације, а да ће Путин и Трамп већу пажњу посветити украјинској кризи и севернокорејском нуклеарном програму.
Он очекује да би разговор о Сирији могао да донесе значајне резултате, а да ће се остали проблеми решавати „на дуге стазе“.
„Глобални прелом сада се може очекивати само у контексту Сирије, зато што су терористи тамо скоро у потпуности уништени, и остаје да се решава даља судбина државе, обнављање инфраструктуре. Све остало су сложенији задаци, који ће се решавати на ’дуге стазе‘. Украјинска криза је далеко од краја, али не због дешавања у Донбасу, него зато што украјинска политика кипи, кључа. Што се тиче севернокорејског програма, можемо очекивати конкретна решења. Али ће ту, на пример, осим ’бича‘ у виду додатних санкција, бити предложени и „штап и шаргарепа“, сматра Бишок.
Има ли хемије између Путина и Трампа
Подсетимо, први сусрет Путина и Трампа догодио се у јулу ове године на маргинама самита Г20 у Хамбургу. То је био најочекиванији политички догађај у то време.
Разговор је требало да траје 30 минута, али се одужио на скоро два и по сата. Због тога је руски председник каснио на састанак са јапанским премијером.
Главне теме о којима су говорили шефови држава биле су ситуација у Украјини и Сирији, као и борба против тероризма и сајбер-безбедност, а постигли су низ конкретних договора.
Амерички државни секретар је изјавио да су се двојица лидера „разумела врло брзо“.
„Јасно је да између њих постоји позитивна хемија“, рекао је тада Тилерсон.
Амерички медији су коментарисали да је њихов председник у преговорима изгледао знатно слабије од свог руског колеге, па чак и да је упао у његову „замку“.
Бивша портпаролка Стејт департмента Џен Псаки говорила је да су „Руси надиграли (америчког) председника“, а „твитерашима“ је тај сусрет изгледао као сусрет „потчињеног и шефа“.
