Приштина је уз благослов Америке на адресе европских држава проследила предлог по коме тражи да Бриселски споразум добије временско ограничење. Како сазнајемо, у предлогу се наводи рок од 18 месеци као оптималан период за завршетак дијалога са Београдом, после којег би требало да уследи међународна конференција. Приштина је већ добила од неколико држава позитивне одговоре на свој предлог, али не и од главне државе ЕУ — Немачке.
Намеру да Приштина тражи да се дијалог са Београдом и временски ограничи, на светлост дана изнео је и заменик косовског премијера Енвер Хоџај, који је истакао да је то један од два кључна циља Косова, које је Приштина зацртала за крај 2017. године.
Политички аналитичар из Приштине Бехљуј Бећај за Спутњик каже да преговори који немају ограничење не воде никуда.
„Дакле, дијалог без граница није никакав дијалог. Он мора имати почетак и крај. Тако да временско ограничење, наравно, подразумева да се у оквиру тог распона заврше одређене радње и одређене садржинске акције из свих области — од правосуђа, културе, спорта, граница дипломатских мисија. Сасвим је основано да треба размишљати о дијалогу који треба да има своје временске термине и ограничења“, верује Бећај.
Наш саговорник из Приштине напомиње да би садржај будућих контаката требало да буде плод заједничког интересовања, што значи да не може једна страна да инсистира на једном садржају, а друга да буде против. Другим речима, додаје Бећај, треба пронаћи заједничке црте и интересе, што значи да би тај временски оквир требало да се усклади са реалним садржајем, односно, остваривим, а не оним који је фикција.
Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију, сматра да ове најаве из Приштине делују доста конфузно.
„Ако Албанци мисле да ће се завршетком бриселског процеса нормализације односа створити ситуација у којој ће им се отворити пут ка чланству у УН, то је онда једна потпуно погрешна политичка процена која није остварива, што значи да су у великој заблуди“, коментарише Дрецун.
Он истиче да Београд жели да бриселски процес буде успешан и да се што више питања реши, као и да нема ништа против да се на дневни ред ставе и неке нове теме као што је питање повратка Срба, расветљавање судбине несталих, имовине и статуса СПЦ. Дакле, наводи Дрецун, то су све оне теме од којих Албанци упорно беже. Ипак, кључна ствар, додаје наш саговорник, јесте да Албанци дају датум и за реализацију онога што је темељни стуб бриселског процеса, а то је формирање Заједнице српских општина.
Нова платформа о начину приступања дијалогу је још једна новина у склопу најаве из Приштине, што за Душана Јањића из Форума за етничке односе значи да Приштина намерава да дефинише и списак тема о којима ће се убудуће разговарати.
„У суштини, да се крене од првог оквирног Бриселског споразума, од онога што је до сада рађено, и да се то стави као обавеза завршавања, као и да се додају нове теме“, наводи Јањић.
Нове теме, које би, како сазнајемо, биле јасно дефинисане су положај српске заједнице на Косову, јер ЗСО није добар модел за српски проблем, решење питања међусобног потраживања, имовинска питања, заједнички наступ за узимање новца из регионалних фондова, чланство Косова у УН.
О овим питањима Приштина намерава да до јануара идуће године разговара са Београдом, уколико добије зелено светло из Европе, како би на сцену ступио поменути период од 18 месеци за завршетак преговора.
Америка, као идејни творац читавог плана, очекује да би, ако би притисак на Србију био довољно јак, после овога могла да уследи Верификациона конференција.
Косово које покушава да буде верни ђак Америке такође очекује да ЕУ притисне Београд, јер Приштина не може да дозволи да Србија буде награђивана отварањем пута ка ЕУ, док Косово стагнира. Међутим, ту постоји један проблем. Америка жели да се одржи међународна конференција, али без Русије, што не може да се деси, посебно јер је Москва и део Контакт групе за Балкан коју је именовала УН.
Управо због овог последњег Хоџај напомиње да је Србија и даље дестабилизујући фактор у региону и продужена рука Русије у геополитичкој сфери на Балкану и земља са антиевропским приступом према Косову, Црној Гори, Македонији, Босни и Хрватској.
