Редовни сусрети председника Србије и председника Русије Александра Вучића и Владимира Путина, према речима политичког аналитичара Драгомира Анђелковића, симболички говоре колико су односи између те две државе добри, колики је Русија фактор на који се Србија ослања, односно колико је Русији Србија коректан партнер који одржава и даље максимално добре односе са Москвом упркос свим притисцима Запада.
Руски центар у Нишу — црвена линија
На позив руског председника Владимира Путина, половином децембра ове године би председник Србије Александар Вучић требало да посети Руску Федерацију и састане се са њим у Москви. Председник Вучић изјавио је тим поводом да је веома важно што ће имати прилику да са председником Путином разговара о билатералним односима, као и о конкретним предлозима за унапређење политичког дијалога и економске сарадње Србије и Руске Федерације. Једна од тема разговора биће и сарадња у области енергетике.
О којим се још темама може разговарати на том предстојећем сусрету, шта Србија потенцијално може да добије, како ће у овом геополитичком тренутку реаговати Запад?
Тема разговора ће, према претпоставци Георгија Енгелхарда са Института за славистику Руске академије, највероватније бити притисак Сједињених Држава, пре свега посета Брајана Хојта Јија и његове претеће поруке.
„Мислим да Вучић ову ситуацију жели да размотри лично са Путином и да објасни руском председнику да особље Српско-руског хуманитарног центра у Нишу не може да добије дипломатски статус сада, јер је у тренутним околностима то црвена линија преко које Београд не сме да пређе управо због тог незапамћеног спољног притиска. Не искључујем да ће председник Србије обавестити свог руског колегу о даљим корацима у вези са Косовом и Метохијом, притом мислим да се ради о одређеним уступцима које припрема Београд“, сматра Енгелхард.
Кад је реч о билатералној сарадњи, Путин и Вучић би, према тумачењу Георгија Енгелхарда, могли да размотре питање испорука војне технике коју је Москва донирала Србији, као и испорука транспортних авиона Ан-26.
„Лично мислим да је ова посета својеврсна најава за расписивање ванредних парламентарних избора у Србији, иако је Вучић рекао да ова одлука зависи пре свега од његове странке. Да ли ће украјинско-српски односи бити тема разговора Путина и Вучића, зависи пре свега од Кијева, то јест од тога да ли ће САД охрабрити Кијев да продуби кризу у овим односима како би нашкодили ситуацији на српској политичкој сцени, али и односима на релацији Москва—Београд. Дакле, лопта је тренутно у дворишту Кијева“, резонује Енгелхард.
Србија мора дисати, а други имају право да се љуте
С друге стране, Драгомир Анђелковић предвиђа да ће се разговарати о широком спектру тема јер, како каже, сусрети на врху могу да буду основ за улазак у нове велике аранжмане који би се надовезали на оно што смо имали са „миговима“ јер је Србија заинтересована за противваздушне системе и тај сусрет може бити прилика да се начелно нешто у том смеру договори.
Такође, указује Анђелковић, сусрет Путин—Вучић биће прилика да се покрену нова питања важна за економску сарадњу од „Петрохемије“, па надаље.
„Сигурно ће Србија са Русијом, односно Вучић са Путином, да размотри како се у наредном периоду треба односити према питању одбране нашег Косова, односно на који начин може да се пружи подршка Републици Српској. Уз опште теме о европској сарадњи и регионалним односима, то ће свакако бити централне теме о којима ће се причати“, сугерише Анђелковић.
Свака ствар коју Србија ради, констатује тај политички аналитичар, од заштите Косова до подршке Бањалуци, наравно, и везе са Москвом, може да наљути Запад.
„То би исто било као кад би резоновали да то што један човек дише може да наљути другог човека. Витални интерес Србије, оно што је за појединца ваздух, то је одржавање добрих односа са Русијом, заштита Косова и Метохије и подршка Републици Српској и од тога не смемо да одустанемо без обзира да ли се неко на Западу љути. Чак треба да престанемо да мислимо о томе, да игноришемо њихове љутње, јер тако показујемо да смо суверена земља која ради у сопственом интересу“, конкретан је Анђелковић.
Реално је очекивати, напомиње Анђелковић, да Русија Србији изађе додатно у сусрет кад се ради о модернизацији армије, да настави да подржава Републику Српску и да се заједнички са њом бори за Косово и Метохију.
„И коначно, да Путин да сигнал руским компанијама да озбиљније почну да улажу у Србији. Досад су руске инвестиције биле везане за енергетику и Запад то често користи као пропаганду против Русије. Мислим да је руска економија великог капацитета и може шире да наступи на тржишту Србије“, сугерише Анђелковић.
