Предлажем нашим партнерима у Србији, рекао је високи званичник Стејт департмента Брајан Хојт Ји, да питају Русију шта она чини да јој помогне на путу ка ЕУ. Не видимо, додао је амерички званичник, како би додељивање дипломатског имунитета персоналу у центру (у Нишу) помогло Србији да испуни циљ — чланство у ЕУ.
„Земље које желе да уђу у ЕУ морају јасно да покажу ту одлуку. Не можете седети на две столице, нарочито ако су тако далеко“, упозорио је Ји.
Откуд овако огољена уцена, откуд сад и са чиме то има везе? Шта Србија може очекивати у перспективи?
За политичког аналитичара Драгомира Анђелковића читава ствар делује крајње цинично, јер се једна држава, која није чланица ЕУ, појављује као неко ко поставља услове за чланство у ЕУ. Америка на тај начин, сматра овај аналитичар, понижава и Брисел и ЕУ и заправо показује да је она та која се пита, док је ЕУ једна врста америчког протектората.
Вашингтон као „откачени топ“
„Други фактор је бруталан притисак на саму Србију, који подсећа на оно што је радио Ричард Холбрук у неким ранијим временима. А све то указује да Америка полако преноси тежиште геополитичких сукоба са Русијом на Балкан. Да после украјинске кризе, после Сирије, евидентно сматра да је Балкан подесно место за одмеравање снага са Русијом и за вршење притиска и на Русију и на државе које се ту налазе, а настоје да имају добре односе са Москвом, као што је Србија“, указује Анђелковић за Спутњик.
Овакви иступи су све чешћи и треба их очекивати и убудуће, напомиње за Спутњик Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе, и они пре свега говоре о нервози Вашингтона који полако губи позиције на Балкану.
Утицај Сједињених Држава је данас много мањи него пре пет година, неупоредив са утицајем који су имали пре једне деценије, увиђа Пророковић и додаје да Балкан није специфичан по томе, јер се то дешава и у другим регионима у свету.
„Једноставно, САД су суперсила у опадању, простор који они овде остављају попуњавају друге велике силе. Можемо да видимо да је Русија све активнији играч у балканској геополитици, као и Кина и Турска. Због тога је Хојт Ји један од низа америчких званичника који показују прекомерну нервозу“, подвлачи Пророковић за Спутњик.
Овакве поруке, сугерише он, неће решити ништа, ни за Вашингтон, ни за Балкан.
„Потребан је потпуно другачији приступ, усаглашавање ставова и договор шта даље радити, јер се америчка конструкција регионалне безбедности показала неодрживом. Хојт Ји нам сугерише да треба да признамо Косово, да се сагласимо са укидањем Републике Српске, да увек и свуда пратимо Америку, од кризе у Украјини до њиховог наступа на Блиском Истоку. То су покушале балканске државе да раде у првој деценији 2000-их, па не видим да се исплатило иједној од њих. Нити се у њима боље живи, нити су решиле нека своја унутрашња питања, нити су ојачале своју позицију на међународној сцени“, посебно наглашава Пророковић.
Дакле, истиче Пророковић, оно што нам Ји поручује није решење, много више представља проблем за Србију у овом тренутку.
„Треба направити договор како даље у те будуће споразуме. Као и друге велике силе треба да буду укључене Сједињене Америчке Државе, али мислим да ће оваквим приступом, на овакав начин, Америка све више постајати део проблема, а не део решења“, сматра Пророковић.
Ништа више неће бити исто
Плашим се да је ово увод у нову фазу и глобалних и регионалних односа, констатује Драгомир Анђелковић. И једино постоји нада да Хојт Ји, као представник дубинске америчке државе, ипак то не ради у пуној мери координисано са Белом кућом, већ да је то покушај да се Бела кућа увуче у нову авантуру.
„Да ли је то покушај људи из дубинске државе или је пак то нови курс који је озваничен на самом врху, ускоро ћемо видети. Србија се налази у зони где је Запад доминантан и где Западне силе могу велике проблеме да направе Србији, с друге стране тесно је повезана са Русијом, која је кључни фактор одбране наших интереса везаних за Косово и Метохију и за Републику Српску. Питање је ако се Запад одлучи за тако нешто да ли Русија може да нам помогне, јер смо изоловани и опкољени са свих страна и можемо бити предмет озбиљне мирнодопске агресије“, каже Анђелковић.
Значи, Србији остаје да покуша да ради оно што је и до сад радила, да балансира, да покуша да придобија одређене факторе и на Западу и у самој Америци, да покушава да не дође у фронтални сукоб са читавим Западом и са читавом Америком, саветује Анђелковић, већ да овакве иступе Хојта Јиа и других људи, настоји да преко неких персоналних и других веза анулира.
„Ако се то покаже да је немогуће, онда ћемо у следећој фази размишљати шта сад, али сувише је рано у овој фази повлачити било који ризичан потез“, упозорава овај аналитичар.
