У Санкт Петербургу, у оквиру Централног пројектног бироа морске технике „Рубин“, а у сарадњи са Фондом за перспективна истраживања из Москве, отворена је специјална лабораторија за изучавање технологија за рад роботизованих комплекса који ће истраживати и потом експлоатисати океанско дно на Арктику.
Потреба за стварањем нових подводних технологија најпре је у вези са географским положајем руског епиконтиненталног појаса. Арктички басен је током највећег дела година покривен ледом. Без обзира на то да ли екосистему планете Земље прети глобално загревање и топљење леда на Арктику, задатак руских научника је да осмисле технологије које ће омогућити испитивање и експлоатисање епиконтиненталног појаса испод постојећих ледених наслага. Претпоставља се да је руски шелф пребогат различитим природним богатствима. Осим тога, руски научници добили су задатак да се максимално ослоне на домаће технологије, како у режиму санкција не би зависили од увозних компоненти. Научници који раде на овом пројекту се надају да ће „Ајсберг“ запловити, односно заронити, 2023. године.
Фонд за перспективна истраживања, као државна научна агенција, жели да помогне у стварању овог комплекса за истраживање, чије ће компоненте чинити апарат за проучавање дна и сва неопходна пропратна опрема. Укупно ће бити пет главних потпројеката који чине комплекс под називом „Ајсберг“.
Делови свемоћног „Ајсберга“
Први и најважнији потпројекат представља конструисање сеизмичког томографа који ће бити задужен за истраживање тла и тражење ресурса. Засад су овакви апарати постављени на бродове и имају гломазну додатну опрему како би сензори могли да досегну океанско дно. По Северном леденом океану је практично немогуће пловити бродом, осим током два или највише три месеца за време лета. Због свега наведеног, идеја научника је да осмисле подморницу која би могла непосредно, готово по тлу да врши испитивања, за шта су неопходна принципијелно нова научно-технолошка решења.
Следећи корак би био стварање специјалног извора енергије, односно агрегата. Пошто пројектни биро „Рубин“ већ има велико искуство са подморницама на нуклеарни погон, одлука је пала да и нови „Ајсберг“ на тај начин буде снабдеван енергијом. Ради се, дакле, о нуклеарном реактору уграђеном у подморницу, а неће бити потребно да га опслужује људство, односно посада.
Наредна, трећа компонента би требало да буде роботизовани подводни комплекс за бушење који се и сам састоји из неколико делова. Поента је да би сви делови „Ајсберга“ требало да буду направљени тако да могу да функционишу без непосредног учешћа човека, па зато и ова „бушилица“ мора да буде реализована тако да се њоме може управљати удаљено, рецимо из станице са копна. Овај део потпројекта ће се реализовати са партнерском специјализованом руском фирмом за роботику — Експерименталним конструкторским бироом за машиноградњу из Нижњег Новгорода. Најпре је направљен виртуелни модел који је требало да симулира све динамичке прорачуне процеса подводног бушења тла. Овај виртуелни модел је направљен уз учешће Политехничког универзитета из Санкт Петербурга и Института Курчатова из Москве.
Четврти део комплекса „Ајсберг“ би требало да буде условно речено „носач“ односно транспортно-монтажни сервисни комплекс у виду подводног катамарана. Превозити терет на Арктику је веома опасно због веома сложених услова, огромних и опасних санти леда. Зато је било потребно осмислити пловило које би омогућило да се под воду достави све што је неопходно, а да се притом заобиђу све навигационе препреке. Овај катамаран би требало да зарони под површину воде, дође до задате коте и достави опрему на дно. Он би требало да има још једну функцију — сервис опреме која се већ налази на дну. Катамаран ће се састојати од две подморнице, међусобно повезане у јединствени подводни носач. Изнутра ће обе подморнице бити потпуно различите, а споља идентичне. У једној од подморница ће бити кабине за посаду, извор енергије и основни инструменти. На једној од палуба централног дела корпуса требало би да се налазе и мали истраживачки модули.
Подводни катамаран се може брзо изградити, у истом року који је неопходан за војне подморнице, само на њима у овом случају неће бити оружја. До идеје да се изгради подводни катамаран дошло се поступно. Конструктори су прво разматрали изградњу монокорпусне подморнице, али су анализе показале да би за пренос неопходног терета на дно океана било боље да се изграде две међусобно повезане подморнице.
Последњи, пети сегмент комплекса „Ајсберг“ јесте специфичан безбедносни систем о којем се у овој фази разраде пројекта не може много говорити. То је, уопштено речено, комплекс за лоцирање, праћење и евентуално упозорење могућих непријатеља или уљеза. То ће, грубо говорећи, бити мали подводни робот који ће пливати око комплекса за бушење тла и штитити га.
Држава и енергетски гиганти заинтересовани за „Ајсберг“
„Росњефт“ и „Гаспром“ ће бити потенцијални купци комплекса „Ајсберг“, и са њиховим представницима су већ одржани радни састанци у оквиру Фонда за перспективна истраживања. Ипак, руски енергетски гиганти још увек нису спремни да уложе конкретан новац, али је са друге стране ту држава, која жели да помогне овај пројекат на којем мултидисциплинарно ради неколико научних института. Најзначајнији задатак је да се покрене домаћа производња, али и да се руској науци врати стари сјај. Заменик премијера Русије Дмитриј Рогозин активно подржава све програме у овом смислу.
Интересантно је још додати да би, иако ће ово бити најпре цивилни комплекс, намењен комерцијалним активностима, њега делимично могли опслуживати пензионисани припадници руске ратне морнарице. Имајући у виду да ће велики део комплекса „Ајсберг“ представљати управо подводни катамаран састављен од подморница, на њему ће вероватно по уговору, у смислу цивилне посаде, радити морнари који због природе посла рано бивају пензионисани.
„Ајсберг“ се засад пројектује уз узимање у обзир дубине и карактеристика Арктика, односно руског епиконтиненталног појаса Северног леденог океана. Иначе, производња и пројектовање подводне технике у читавом свету се данас ради уз увид у пуну дубину Мексичког залива, Северног мора и Бразилског епиконтиненталног појаса, па неће бити тешко да се касније руски комплекс евентуално прилагоди и другим поднебљима. Иако на сличним пројектима раде и Норвежани и Американци, руски научници и конструктори углас изјављују да, што се тиче њиховог дела посла, они не заостају за својим конкурентима.
