Jош мање је познато да је управо ова битка допринела стварању кризе унутар немачке одбране након чега је уследио крах немачких снага на свим фронтовима.
Иако је битка код Батина у Барањи трајала свега 18 дана, ово је највећа битка по количини снага и интензитету борби, а да је значај битке велики говори и податак да се од 66 хероја Совјетског Савеза, који су били одликовани за хероизам током операција на простору Југославије, њих 19 истакло током форсирања Дунава поред села Батина, а 11 поред града Апатина.
Управо тим поводом у Сомбору је одржана свечаност — 73. годишњица битке, додуше далеко свечаније него свих година досад. Како би догађај добио додатно на значају, тим поводом завршена је обнова музеја Батинске битке недалеко од Бездана, на самој обали Дунава, а уређено је и гробље палих хероја у Сомбору.
Уз присуство великог броја грађана, премијерка Србије Ана Брнабић и амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин прво су одали почаст страдалим борцима на Партизанском гробљу и гробљу црвеноармејаца, а затим су учествовали и на самој церемонији код Бездана.
Церемонија је почела читањем појединих имена палих бораца током ове битке, уз мук многобројне окупљене публике, иако су се и у тим тренуцима у њиховим рукама високо вијориле заставе бивше Југославије, затим Србије са петокраком, али и црвене заставе са српом и чекићем.
На лицима појединаца могле су се видети и сузе радоснице након што је запевао ансамбл „Александров“, поготову уз нумеру „Тамо далеко“. Не треба заборавити да „Александров“ у Србији гостује први пут након велике трагедије која је задесила овај ансамбл у децембру прошле године, када се срушио авион у којем су била 64 члана хора.
Од сетног присећања на минуле догађаје из давне 1944. године до радосних порука и премијерке и руског амбасадора да жртве тог девастирајућег рата нису биле узалудне, те да су својим херојством будућим генерацијама указале на то како, у тренуцима када је најтеже, донети исправну одлуку, поручено је да је очување слободе нешто на чему се заснива дух српског, али и руског народа.
Након церемоније, окупљени су били у прилици да обиђу и Музеј Батинске битке, у којем су изложени бројни експонати попут оружја и докумената тог времена, али и фотографија бораца, укључујући и фотографије команданта Главног штаба НОВ и ПО Војводине Косте Нађа, као и команданта 3. украјинског фронта маршала Фјодора Ивановича Толбухина.
Сматрало се да непријатељ, због мочварног тла на том делу обале Дунава, неће очекивати напад, те је план био да се то подручје заузме, затим офанзива настави према Златној Греди и немачка војска потисне ка Бечу и Будимпешти.
У току одлучујућих борби немачка војска је у више противнапада покушала да снаге Црвене армије и НОВЈ-а потисне у Дунав, али захваљујући изванредној храбрости и упорности црвеноармејаца и бораца НОВЈ-а, противнапади су одбијени, а немачке снаге у међуречју Дунава и Драве уништене, чиме је Барања ослобођена.
Не треба заборавити и да је у борбама учествовало укупно 60.000 бораца Црвене армије и НОВЈ-а, док је фашиста на почетку борби било 30.000, да би потом довукли појачање након чега их је било укупно 60.000.
Као исход битке, са леве стране Дунава је за 18 дана тог новембра погинуло укупно 1.885 војника, од чега 1.237 црвеноармејаца и 648 бораца НОВЈ-а, док је код Немаца број жртава био нешто већи — око 2.500.
Операција Црвене армије уз помоћ југословенских снага окончана је великим успехом, након чега је совјетска команда умешно искористила остварени продор, обезбедила прелазе и потиснула трупе под командом Трећег украјинског фронта, што је довело до опсаде Будимпеште, а потом и коначног краха Вермахта.
