Најмоћније медицинске биљке познате су као адаптогени. Оне помажу организму да одржи хомеостазу — танано стање равнотеже неопходно за здрав живот. Сматра се да је организам ван равнотеже када закажу механизми за обнављање и елиминацију дегенерисаних ћелија и ћелијског отпада. Ако се ово стање не реши, оно доводи до умора, потиштености, стрепње, несанице и других болести.
Адаптација организма представља могућност тела да се прилагоди различитим утицајима из животне средине. У биљкама адаптогенима налазе се полисахариди, флавоноиди, гликопептиди и друга хемијска једињења која помажу организму да преброди кризе и прилагоди се новонасталим околностима.
Адаптогене супстанце помажу организму да се прилагоди, односно да надокнади мањкове и да промени лоше стање у које је запао. На пример, код особе која има висок ниво шећера у крви адаптоген може да помогне да се ниво глукозе снизи. И обрнуто, код особе која има низак ниво шећера у крви, та иста супстанца помаже да се он повиси. Другим речима, адаптогени балансирају енергију у организму.
Коме су адаптогени најпотребнији и зашто
Oно што највећим делом негативно утиче на живот савременог човека јесте стрес, односно стање које настаје кад спољни фактори поремете биолошку и физиолошку равнотежу тела. Притисак на наш органски и психички склоп је шаролик — од нездраве хране, отровних супстанци из околине, до свакодневне изложености буци, недовољног сна или акутних, тренутних животних стресова.
Код дуготрајног стреса, тело губи способност успостављања равнотеже, долази до лучења друге врсте хормона хипофизе који узрокују ослобађање кортикостероидних хормона, а посебно кортизола. Долази до читавог низа промена са непосредним и посредним штетним учинком на имунолошки, физиолошки, хормонални и остале органске системе. Почињемо да се осећамо уморно, депресивно, забринуто, а временом се развијају бројни поремећаји и конкретне болести. Због тога борба за смањење нивоа стреса постаје кључни део здравствене стратегије данашњице, а адаптогени помажу нашем организму да се свим штетним утицајима лакше избори.
У најпознатије природне адаптогене који се користе у Русији спадају биљке попут родиоле или сибирске руже, женшена, ђумбира и облепихе или пасијег трна. Такође, у снажан адаптоген се убраја и „чудотворна“ смола мумијо, пребогата различитим минералима и микроелементима који иначе мањкају у исхрани савременог човека. Ту су и адаптогени животињског порека, добијени из рогова северних јелена, а препарати са овом необичном супстанцом се могу наћи под именом цигапан, панти или пантокрин.
Родиола или сибирска ружа
Родиола односно сибирска ружа је биљка о чијој лековитости се много говори последњих година. Међутим, познато је да су ову изузетно лековиту биљку нарочито ценили кинески цареви и Стари Грци. Штавише, у прошлости, родиола била једна од најцењенијих лековитих биљака, па је познавање њених станишта било је строго чувано и преношено као породична тајна.
Савремена наука је потврдила лековитост сибирске руже и сврстала ју је међу адаптогене биљке које на организам делују врло комплексно. Флавоноиди којима је родиола богата, на пример, доказано јачају имунитет, делотворно се боре против слободних радикала и ублажавају последице стреса. Осим тога, ова биљка повећава биохемијски и функционални потенцијал организма.
Родиола расте на песковитом тлу и већим надморским висинама арктичког подручја Европе и Азије. Расте и до 70 центиметара у висину и има цветове су јој најчешће жути.
Лековитост родиоле је шездесетих година прошлог века међу првима проучавао совјетски биолог и ботаничар Георгиј Крилов. О овој биљци је објављено више од 180 фармаколошких, фитохемијских и клиничких студија. Крилов је открио да корен ове биљке садржи снажне адаптогене и да подједнако и људе и животиње штити од физичког и менталног стреса, отрова и прехлада, као и да побољшава расположење и даје енергију и менталну оштрину.
Накнадна истраживања у савременој медицини потврдила су да родиола подстиче и повећава радну способност, штити организам од штетног дејства слободних радикала, повећава биоелектричну активност мозга, подстиче правилан рад штитасте жлезде, опоравља тело после физичког напора, ублажава емотивни стрес, спречава аритмије, повећава количину серотонина чиме укупно утиче на расположење и чак побољшава спавање.
Мумијо
Мумијо је чудотворна планинска смола са Алтаја, којој се приписују исцељујућа дејства за многе болести. Овај природни лек убрзава зарастање костију код прелома или ишчашења и регенерише ћелије и ткива.
Ово је и универзални природни лек, који се састоји од више од 50 микро и макро елемената, аминокиселина, разних органских састојака и витамина у траговима, управо свега онога што савременом човеку фали. Зато не чуди да у Русији воле да кажу да ова смола садржи више од половине хемијских елемената из таблице чувеног Мендељејева, а тако је потврдила и наука.
Препоручује се мумијо и код реуматизма и женама које пате од остеопорозе, а лечи и многе друге болести: од стерилитета, преко болести урогениталног и гастроинтестилног тракта. Успешно се црна смола бори против алергија, анемије, дијабетеса, астме и плућних болести, мигрене, епилепсије, обољења нервног система, парадентозе, кожних обољења и опекотина. Укупно гледано, овај еликсир са Алтаја на људско тело делује окрепљујуће и сматра се једним од најбољих биолошких стимуланса.
Панти. Прах добијен млевењем рогова јелена
Северни јелени су јединствена породица сисара којима сваке године израстају и отпадају ови масивни органи, рогови, иначе прокрвљни и прекривени сомотском кожом и тананом меканом вуном. Рогови који отпадну са јелена се на специјалан начин суше.
Како би се лакше дошло до рогова, сибирски јелени се од краја 19. века гаје на фармама. Данас, у Руској Федерацији фарме са највише грла се налазе на Алтају. Алкохолна есецнија праха из самлевених рогова користи се у фармакологији као средство за подизање општег тонуса организма и као адаптоген.
Још у Совјетском Савезу екстракт рогова јелена који су у ту сврху узгајани био је регистрован под марком „Пантокрин“ 1970. године. Овај препарат може да се примењује као део компклексне терапије у случајевима артеријске хипотензије и неурастеније.
Прах или екстракт из рогова јелена су основа односно главни састојак многих биолошки активних додатака исхрани. Током деведесетих година било ја започето изучавање производње пантохематогена из крви рогова јелена која је била добијена непосредно после резања панта.
Данас се осим у Русији, ова врста јелена у исту сврху узгаја и у Казахстану, Кини и на Новом Зеланду.
