Прича о пољском Јеврејину Волфу Месингу оставља без даха — од његове берлинске епизоде током тридесетих година када је, на врхунцу моћи Трећег рајха, предвидео Хитлеров пораз ако крене на СССР, због чега је, на крају, и побегао у Русију, до велике блискости са совјетским политичким врхом и самим Стаљином, који је од њега често тражио савете пред веома важне политичке одлуке.
Месинг је преминуо пре 43 године, 8. новембра 1974. од бубрежне инсуфицијенције. Легенда каже да је предвидео своју смрт и да се, пред одлазак у болницу, чак и поздравио са свим укућанима „знајући да се више неће вратити“. Ова епизода, као и многе друге из живота овог белог мага, и данас је предмет спорења између научника и парапсихолога.
Постоји много митова о видовњаку о чијем животу смо недавно имали прилику да гледамо и серију на Јавном сервису.
Прича се да је предвидео напад нацистичке Немачке на СССР. Стаљин му није веровао све док Вермахтове тенковске јединице нису ступиле на тло Совјетског Савеза.
Неки извори говоре да је чак предвидео и да се Други светски рат неће завршити до маја 1945. године.
Други кажу да је врата Стаљиновог кабинета „отварао ногом“.
И док се о односима са Стаљином и Беријом и даље не зна баш много, а на перформансима које је имао међу широким народним масама га је увек пратио официр НКВД-а, за неке ствари се заиста може рећи да су биле пука машта великог илузионисте.
Сам је веома често говорио о познанству са Ајнштајном и Фројдом и о задатку који је добио од Стаљина да проба да поред обезбеђења уђе у Централну банку и из ње изнесе новац.
Да ли су то само легенде или у њима има доста истине?
Разбићемо неке митове!
Познанство са Ајнштајном
Месинг је веома често говорио о својим турнејама у Бечу 1915. године и о сусрету са Албертом Ајнштајном и Сигмундом Фројдом.
„Вероватно је Алберт Ајнштајн посетио један од перформанса и слушао неки од мојих говора и постао је заинтересован за њих, јер једног дана ме је позвао у свој стан“, каже Месинг.
„У Ајнштајновом стану, првенствено сам био задивљен обиљем књига. Биле су свуда, почевши од предсобља. Уведен сам у његов кабинет, а тамо су ме дочекала њих двојица — Ајнштајн и Сигмунд Фројд“, описује видовњак сусрет.
Шта је истина?
Ајнштајн уопште није имао стан у Бечу. Иначе, од 1913. до 1925. године, Ајнштајн ниједном није посетио Беч. Опис „стана“ такође једва да одговара стварности. Чињеница је да је код куће Ајнштајн, по правилу, чувао само именике и репринте чланака за које је сматрао да су му врло важни. И апсолутно ништа друго!
Исплата новца на основу празног листа папира
Још један мит који се широко препричавао по тадашњем СССР-у, а о којем је и Месинг радо говорио, јесте како је, по Стаљиновим упутствима, добио задатак да подигне 100 хиљада рубаља у Државној банци на основу чистог листа папира истргнутог из бележнице. Наводно му је благајник одмах дао новац, а затим, гледајући у празан лист, пао на под због срчаног удара.
Али, према Месинговим речима, све се добро завршило и човек се опоравио.
Реалност је, ипак, била мало другачија. Постоје две могућности: или је банка била унапред припремљена да исплати толику суму или је „чаробњак“ лагао.
Чињеница је да је 100 хиљада рубаља за Совјетски Савез био огроман износ и да није било могуће да га исплати један благајник — он би са клијентом требало да се договори о доношењу валидног документа, и вероватно да сачека још један дан или бар неко време за прикупљање потребног износа. Дакле, или је пола особља Државне банке добило инфаркт, или, што је вероватније, нико није исплатио џиновску суму од 100.000 рубаља.
За контроверзног видовњака који је о себи увек причао у трећем лицу и никада није људима саопштавао „лоше вести“ јер је сматрао да „нема право да узнемирава људске душе“, везана је још једна занимљива прича.
Тек након смрти се испоставило да је Месинг један од ретких совјетских милионера. Новац који је поседовао на неколико штедних књижица премашивао је милион рубаља, што је било еквивалентно суми у вредности од 20 милиона тадашњих долара.
Није имао наследнике.
Оставио је тај новац држави.
