Временско ограничење које је Америка смислила за завршетак преговора Београда и Приштине без учешћа Русије звучи као ултиматум, посебно јер се Америци жури да Косово што пре добије пун државно-правни легитимитет и столицу у УН. Све то, наравно, није због Албанаца већ због чињенице да је Америци потребна територија Косова. Међународна конференција о Косову о којој говоре и Београд и Приштина, према речима наше саговорнице, доцента на Факултету политичких наука др Јелене Вукоичић, за Београд би била корак ка нормализацији односа, а за Приштину — капитулацију Београда.
Она истиче да је проблем који имамо, и који не можемо, како наглашава, да гурамо под тепих, чињеница да главни међународни глобални играч који на неки начин и одлучује о овом питању и спонзорише албанску страну, а уједно и држи власт на Косову, јесте — Америка.
Србија, слаже се она, има подршку Русије у СБ УН, али Србија не може да утиче на оно што се дешава на Космету, јер тамо нема власт. С друге стране, додаје она, Америка је свесна да јој Русија стоји на путу да Косову обезбеди столицу у УН.
„Званична Москва је више пута истакла да неће дозволити учлањење Косова у УН, осим уколико то од ње затражи Србија“, напомиње наша саговорница.
Америка, наглашава наша саговорница, не може да натера Србију да призна Косово, нити да од Москве затражи директно да промени мишљење, али постоје други видови притисака које, како каже, Србија може да очекује од Америке.
„Они могу да покушају да дестабилизују сам простор Косова и Метохије али и читаве Србије, као и да притискају садашњу власт да ако не буде довољно кооперативна, буде једноставно замењена неком са којом ће боље сарађивати“, наводи др Вукоичић.
С друге стране, она је уверена и да цео овај процес убрзавања решавања косовског питања, има и те како везе са општом ситуацијом која влада у свету, а тиче се такозваног руског утицаја на Балкан.
Америка, додаје она, хоће да приведе крају нерешене проблеме по свету којима је она кумовала, управо и због промењене глобалне ситуације.
„Један од најзначајнијих пројекта САД јесте лажна држава Косово, где је огромна америчка база ’Бондстил‘, и зато им је потребно да Косово добије пун државни легитимитет, јер ће на тај начин још више утврдити своју доминацију и на Балкану али и у Европи, и самим тим још више маргинализовати утицај Русије у овом делу. Америка хоће да одстрани Русију, не само са Балкана већ и из Европе“, напомиње наша саговорница.
Проблем Косова и Метохије је, додаје она, уско повезан са Русијом, јер без Русије Косово би већ одавно била чланица УН.
„Тиме што то Русија спречава, угрожава и америчке интересе“, истиче наша саговорница.
Петар Искендеров, виши научни сарадник Института за славистику Руске академије наука, напомиње да је главно питање под чијом би се јурисдикцијом одржавала могућа конференција о Косову.
„Ако се ради о форуму који ће објединити државе које су признале Косово, онда је јасно зашто се жели избећи присуство Русије. Али, ако посматрамо из перспективе међународног права, до данас су једина званична платформа за разматрања и регулисање ситуације на Косову и Метохији — Уједињене нације, односно Савет безбедности и Резолуција 1244“, подсећа он.
Бриселски споразум, напомиње он, из перспективе Косова, већ је одиграо битну улогу, јер су већ потписани уговори који су омогућили Приштини да намеће Београду своје виђење проблема и фактички престане да пружа подршку косовским Србима, као и да дође до стварања српских органа самоуправе на северу КиМ, који би се свеједно потчињавали Приштини.
„Тешко да ће даљи преговори у Бриселу донети некакве резултате, и управо сада је, макар из перспективе Приштине, добар моменат да се Београд примора да призна независност Косова и да се ојача међународни статус Косова тиме што би му био олакшан приступ у међународне организације попут УН. И Приштина и Вашингтон покушавају да користе антируски тренд који постоји у политици низа западних држава и светском јавном мњењу“, верује Искедеров.
И он сматра да се врши притисак на Београд, као и да то раде бројни вашингтонски мисионари, који су током последњих месеци долазили у Србију.
„Фактички, Вашингтон саопштава да је кључни услов који се намеће Србији за улазак у ЕУ, заправо признање Косова, као и престанак сарадње са Русијом, увођење санкција Москви, затварање центра у Нишу итд. Иако, формално гледано, ово питање (Бриселски споразум и ступање Србије у ЕУ) не би требало да решава Вашингтон, него Европљани“, напомиње он.
Наш саговорник верује да ће сада Приштина да уцењује ЕУ не толико противречним ставовима Срба и Албанаца на Косову, колико свим могућим покушајима да се направи косовска армија, што је значајно важнија полуга којом се могу застрашити Европљани, јер једна таква војна институција и формација која не би била под контролом Европљана, може постати веома важан фактор промене војно-политичке ситуације и то не на самом Косову, већ и у другим областима са албанским становништвом.
„Мислим да ће ова идеја бити коришћена ради притисака на ЕУ, а да ће САД у потпуности придржавати Приштину. Како би се решила ова питања, требало би максимално изоловати Србију, и тим пре Русију“, каже он.
Ипак, међународна конференција о Косову не може да се одржи без Русије, осим ако Београд то не затражи.
