Реч је о месту где се некада водила крвава битка између америчке војске и снага Вијетконга и северновијетнамске армије током рата у тој земљи.
Какав је био тај летимични сусрет двојице лидера две најмоћније земље света, је ли то било само тапшање по рамену, чврст или лабав стисак руке приликом руковања, куртоазија, нешто више или мање од тога? Тек, аналитичари говора тела сада имају посла, како да одгонетну шта су Путин и Трамп током кратког сусрета држањем свог тела поручили свету, а још више јавности Русије и Америке.
Је ли дошао крај сукобу две суперсиле, хоће ли Америка заиста приступити постепеном укидању санкција Русији и зашто се дан после те најаве Трамп донекле дистанцирао од своје претходне изјаве? Јер, у САД су Трампа одмах подвргли жестокој паљби критика, некадашњи шефови америчке ЦИА, Џон Бренан и бивши шеф обавештајне заједнице САД, Џејмс Клапер, човек који је под заклетвом лагао Конгрес, оптужили су Трампа „да се плаши Путина, да наступа наивно, или из незнања, или из страха“. Шта се то заиста догодило у Да Нангу, а што није карактеристика скоро свих досадашњих наступа председника САД?
Већ годинама специјална одељења Пентагона и ЦИА помно прате све јавне наступе Владимира Путина, детаљно се анализира његов говор тела не би ли се предвидели његови следећи политички и државни потези. Јер када Владимир Владимирович говори о Криму, о Чеченији или о Украјини, његове ледено плаве очи сијају од унутрашње ватре.
Стручњаци Пентагона и ЦИА пореде Путинове очи са очима сибирског тигра, који је стално на опрезу и опасно претећи. У анализи Пентагона каже се „да има нешто застрашујуће у притајеном бесу, па чак и фанатизму који се крије испод саме површине његовог углађеног, мирног лика“. Наравно, анализира се и смех руског председника. Једна од најбољих секвенци опуштајућег расположења Владимира Путина јесте необуздани смех током телевизијског интервјуа са једним западним новинаром, који је руском председнику покушао да објасни „да амерички антиракетни штит у Европи није усмерен против Русије“.
Да, Руси воле свог председника који је излечио све ране и понижења које је Русија у време Бориса Јељцина доживела од стране Запада. Русија са Путином је преживела „синдром изгубљене земље“, јер је он охрабрио Русе да буду поносни на себе, освојио је срца Руса уз помоћ само једног страственог излива беса. Наиме, када су терористичке бомбе у септембру 1999. године уништиле четири стамбена блока у Москви, убивши стотинак људи на спавању, Владимир Путин је себи дозволио да буде крајње директан:
„Збрисаћемо терористе где год их будемо нашли. Па чак и са ве-це шоља, ако их тамо нађемо“. Та кратка реченица изразила је сву тадашњу руску фрустрираност и због Чеченије и због свих осталих потеза Запада према Русији у протеклој деценији. Просечни руски момци одговорили су на ову намерно агресивну мушку изјаву исто онако емотивно као што су многи раније обожавали Бориса Јељцина зато што може да попије онолико вотке колико и њихов први комшија. А Рускиње су, изгледа, осетиле готово сексуално задовољство, једна жена је признала у новинском чланку да има еротске снове о господину Путину.
Америчке службе, дакле, процењују да се Доналд Трамп плаши Владимира Путина. Да ли је томе разлог — ако су процене америчке обавештајне заједнице тачне — то што су британски медији одмах после инаугурације Трампа шпекулисали да руске службе имају компромитујуће Трампове фотографије у једном московском хотелу са неколико младих Рускиња? Наводно се дружење одиграло у апартману и у кревету где је некада одсео и спавао бивши председник САД, Барак Обама. Када су Владимира Путина новинари упитали за те шпекулације, председник Русије је одговорио „како не верује да би Трамп, као некадашњи шеф лиценце за избор „Мис универзум“, пристао сада да се дружи са младим руским девојкама ниског степена друштвене одговорности“. И додао, „уосталом, наше девојке ниског степена друштвене одговорности лепше су од исто таквих америчких“.
Поред свих Трампових политичких скандала и проблема са којима се бори сваки дан, само би му још требале веселе фотке из Москве, са потписом руских служби: „Доналду с љубављу…“.
