„Цена нафте озбиљно би зависиле од интензитета могућег сукоба. Замислимо непризнати Ирачки Курдистан који је у стању сталног рата извозио 550.000 барела дневно преко Турске територије. С тим у вези, можемо очекивати паничан страх и цена нафте би скочила са сто педесет на двеста долара првог дана сукоба. Уколико Саудијци и Ирачани нападну нафтна поља противника, цена сирове нафте порашће на триста долара“, рекао је за РТ Михаил Машченко, инвестициони аналитичар.
Инвестициони аналитичар „Глобал еф икса“ Иван Карјакин истиче да подручје потенцијалног конфликта покрива територију на којој се производи готово трећина нафте. Саудијска Арабија, Ирак, Иран, Уједињени Арапски Емирати, Кувајт, Оман и Катар заједно производе око 28 милиона барела дневно, што је нешто мање од 30 одсто светске производње, због чега би цена барела скочила на сто педесет до сто осамдесет долара.
„Тада би све зависило од дужине трајања рата. Светско тржиште би преживело два или три дана конфликта. Уколико би сукоб потрајао недељу дана, цена би порасла на двеста долара или више, а то би имало дугорочне последице с обзиром да ће се залихе смањити“, каже Карјакин.
Он сматра да је рат између Техерана и Ријада мало вероватан јер не би одговарао Русији и Кини.
„Русија је партнер многих земаља на Блиском истоку које су међусобно завађене. Највећи увозник нафте је Кина која би сносила највећи ризик од сукоба и зато ће искористити свој утицај на Иран и Сједињене Државе да би спречила конфликт“, каже Карјакин.
Рат на Блиском истоку биће веома непрофитабилан за увознике, сматра аналитичар „Форекс оптијмума“ Иван Капустијански.
„У случају рата, тржиште може изгубити 20 одсто светских залиха. Пре свих, биће оштећени највећи увозници, а то су САД, Кина, Јапан, као и Еврозона — главне локомотиве светске економије“, каже он.
И Саудијска Арабија и Иран схватају колико је важна нафта за њихове економије и трудиће се да одрже производњу и у ратним условима, истиче аналитичар Андреј Дјаченко. Оштар скок цена нафте и нафтних деривата био би озбиљна претња светској економији јер би довео до инфлације.
„У време релативно малог раста, значајан скок инфлације довео би до осиромашења великог дела светске популације“, додаје он.
И произвођачи и увозници били би принуђени да смање цене да би то спречили, каже Дјаченко.
Односи Ријада и Техерана били су и гори него што су данас, подсећа Пјотр Пушкарев, главни аналитичар „Теле трејда“.
Иранска револуција 1978-79. године и смрт Иранаца током ходочашћа на Хаџ 1987. довели су до прекида дипломатских односа шиитског Ирана и сунитске Саудијске Арабије на три године, што је био „већи стрес и тест за обе земље“.
