Када су 1903. српски официри кренули да са престола свргну краља Александра Обреновића, војсци су говорили да је краљица Драга Машин напала краља због престола и да војска иде да заштити краља.
Слично је зазвучало саопштење зимбабвеанског генерал-мајора С. М. Мојоа, који је у јутарњим сатима објавио да су Одбрамбене снаге Зимбабвеа покренуте како би спречиле „криминалце око председника да изазивају економске и друштвене патње“.
Мојо је рекао да на делу није државни удар, да су председник Роберт Мугабе и његова породица живи и здрави и да се налазе на сигурном.
„Ово није преузимање власти. Оно што војска ради је пацификовање политичке, економске и друштвене ситуације“, додао је Мојо.
Међутим, недуго затим почеле су да круже информације да је Роберт Мугабе разговарао са војском и да је спреман да се одрекне власти у замену за слободу своје супруге Грејс, која је, према речима дугогодишњег Танјуговог дописника из подсахарске Африке Борислава Коркоделовића, један од разлога за интервенцију војске.
Из владајуће зимбабвеанске партије ЗАНУ—ПФ стигао је твит, путем кога је објављено да је за привременог председника Зимбабвеа проглашен дугогодишњи Мугабеов сарадник Емерсон Мунангагва.
Разлога за пуч против Мугабеа има много, каже Коркоделовић — од незадовољства економском ситуацијом, преко незадовољства понашањем председникове супруге, од сукоба унутар владајуће ЗАНУ—ПФ до страног мешања.
Привреда Зимбабвеа је девастирана Мугабеовим одлукама о национализацији компанија и подели земље, наводи Коркоделовић. Након свега, привредна активност је готово замрла, а хиперинфлација, можда већа и од оне југословенске, захватила је земљу. Према наводима агенције Блумберг, око 95 одсто радне снаге Зимбабвеа је незапослено, а око три милиона људи напустило је Зимбабве.
Међутим, с обзиром на то да привредна криза траје од деведесетих година, она не може да буде непосредни повод за интервенцију. Оно што је повод за интервенцију је, како Коркоделовић каже, дубоки расцеп који се појавио унутар владајуће ЗАНУ—ПФ партије.
На једној страни се налази Мугабеова супруга као председница женске партијске организације, на другој омладинска организација, а на трећој тврдолинијаши на челу са Емерсоном Мунангагвом, који је, изгледа, из сукоба изашао као победник.
Седамдесетпетогодишњи Мунангагва један је од најближих Мугабеових сарадника још од времена борбе Зимбабвеа за слободу.
„Он је човек безбедносних структура. Његов надимак је Крокодил, током рата за независност био је познат по диверзантским акцијама. Прошао је кроз све структуре током власти независног Зимбабвеа. Био је и министар правде и министар државне безбедности, председник парламента. Значи, човек од Мугабеовог дубоког поверења. За разлику од Мугабеа, који је врхунски интелектуалац, Мунангагва нема формално образовање и није се истицао неким интелектуалним погледима“, каже Коркоделовић.
До пре недељу дана Мунангагва је обављао дужност потпредседника Зимбабвеа, а потом се потпуно оголио сукоб између њега, као могућег Мугабеовог наследника и Грејс Мугабе.
„Емерсон Мунангагва је заједно са породицом морао да побегне у Јужну Африку. Без проблема је то урадио, у Јужној Африци примљен и нормално и беневолентно третиран и то ми говори да Јужна Африка позитивно гледа на овакав развој догађаја у Зимбабвеу“, објашњава Коркоделовић.
Да се ради о унутарпартијском сукобу каже и Алберт Хаматшин, научни сарадник на Институту за афричке студије Руске академије наука. Док Мунангагвеа подржавају ветерани ослободилачког рата, Грејс Мугабе има подршку млађих партијских кадрова, каже Хаматшин.
Мунангагвеове присталице су, пошто је зимбабвеански потпредседник напустио земљу, решиле да делују проактивно и да преузму иницијативу у своје руке.
„Они из све снаге покушавају да убеде светску јавност да је оно што се дешава у Зимбабвеу потпуно легитимно. Пошто је Мнангагва у неком смислу наследник Мугабеоеве политике, не верујем да се овде ради о неком спољном фактору. Требало би истаћи да је након што је добио отказ Мнангагва је побегао у Jужну Африку, где је, вероватно, добио од званичника гаранције да Јоханесбург неће тумачити дешавања у Харареу као државни удар. У афричком политичком дискурсу државни удар има јако лошу конотацију. Зимбабве је чланица Јужноафричке развојне заједнице, која, као уосталом и Афричка унија, не сарађује са владама које су дошле на власт уз помоћ пуча“, објашњава Хаматшин.
Коркоделовић, као разлоге због којих је Јужна Африка заинтересована за промену режима у Харареу, наводи и однос према породици Мугабе. Последњи скандал који је изазвала Грејс Мугабе у Јоханесбургу могао би да буде кап која је прелила чашу у односима два подсахарска суседа.
Пре неколико месеци Грејс Мугабе дошла је у Јоханесбург како би одвојила своје синове од утицаја једне познате јужноафричке певачице. Њих две су се потукле на улицама јужноафричке престонице, после чега је Грејс Мугабе морала да се врати у своју земљу.
Зимбабве и Јужну Африку, осим заједничке борбе против колонијализма и беле супремације, повезују и економски односи, и Јужна Африка подржава спољну политику Зимбабвеа. Стотине хиљада Зимбабвеанаца ради у Јужној Африци, каже Коркоделовић.
Међутим, Јужна Африка, према Коркоделовићевим речима, има развијен демократски систем у којој све расе које живе у њој имају једнака права.
„Та земља сматра се, заједно са Нигеријом и Египтом, предводником афричког континента. Она се осећала постиђено због свега што се дешава у Зимбабвеу“, каже Коркоделовић.
Још једна држава је заинтересована за судбину Зимбабвеа и Роберта Мугабеа — Кина. Везе Мугабеа са Кином датирају још из времена борбе за слободу. Мугабе је тада био лидер мањег покрета отпора, који је подржавала КП Кине, док је већински покрет подржавао СССР.
Због те полувековне традиције, али и због све већег кинеског присуства након стицања независности, Зимбабве и Кина имали су, како Коркоделовић каже, изванредне односе.
Кина је економски присутна у Африци, па и у Зимбабвеу кроз више инфраструктурних инвестиција и свесна је будућег економског значаја Африке.
„За њу је Африка веома значајна, за њу је и Зимбабве веома значајан, и због прошлости, и због садашње економске сарадње, тако да јој је веома битно да ствари у Зимбабвеу остану мирне, да остану, отприлике, какве су сада, да не буде неких великих ломова. Мислим да ће Пекинг прихватити нормално новонасталу ситуацију, да неће имати неке велике примедбе“, каже Коркоделовић.
Према Хаматшиновом мишљењу, Зимбабве ће наставити политику привлачења инвестиција са истока.
„То је политика ’лук ист‘, коју је својевремено започео Мугабе, након што је Запад увео санкције против његове земље. Међутим, ново руководство ће покушати да нормализује односе и да обнови сарадњу са Западом, која је била нарушена последњих година“, закључује Хаматшин.
