Након што се сазнало да Влада Црне Горе са кинеским извођачем за приоритетну дионицу ауто-пута није договорила изградњу приступних путева, водоводне мреже и главне прикључне петље „Смоковац“ на улазу у Подгорицу, ових дана дознајемо да је црногорска страна заборавила да предвиди чак и струју за ауто-пут, што би грађане могло да кошта додатних 20 милиона евра.
Наиме, да би се обезбиједило напајање будућег ауто-пута електричном енергијом, потребно је да се изграде двије велике трафостанице на подручју Биоча и Матешева, које ће бити повезане са око 15 километара далековода, као и одређени број мањих трафостаница, а што све скупа није укључено у уговор о изградњи са кинеском компанијом ЦРБЦ.
Оно што се у јавности посебно проблематизује, јесте околност да се Влада Црне Горе прилично неодговорно упустила у реализацију изградње приоритетне дионице ауто-пута само на основу идејног решења, па је тренутно свима јасно да ће укупни трошкови „пројекта вијека“ бити многоструко већи.
Сама чињеница да уопште не постоји главни пројекат за ауто-пут већ сада прилично отежава динамику укупног извођења радова, па се компликованој изградњи далеководне мреже тренутно не може ни приступити, јер је за тај посао потребно извршити измјештање далековода снаге 220 киловата на релацији Подгорица–Албанија, док ће укупан обим измјештања далековода бити познат тек након дефинисања коначног положаја петље код Смоковца, која је такође за сада непознаница.
Бизарна чињеница да не постоји финални пројекат за тако значајан и мегаломански подухват за малу земљу попут Црне Горе не само да ствара хаотичну слику онога што раде доносиоци одлука у Подгорици, већ ће по свему судећи својеврсно ад хок управљање папрено коштати и црногорске пореске обвезнике.
На то упозорава и дугогодишњи предавач на Грађевинском факултету у Подгорици проф. др Јелисава Калезић, која такође упозорава да у оваквим случајевима „идејни пројекат није довољно прецизан ниво пројектне документације“, што је „сасвим добро познато свим референтним инжењерима и озбиљним инвеститорима“.
Професорка Јелисава Калезић у разговору за Спутњик подсјећа да се управо из тих разлога као бивши посланик у Скупштини Црне Горе јавно противила изградњи ауто-пута под садашњим условима.
„Противила сам се изградњи такође и због пропуштеног времена за почетак. По мом мишљењу, период од 2002. до 2005. године био је право вријеме за почињање тог посла. Тада је дуг државе био троструко мањи него 2015. године када је потписан уговор о зајму и изградњи прве дионице“, прецизира наша саговорница.
Она такође подсјећа да је након раскида уговора са хрватским конзорцијумом „Конструктор“ било сасвим довољно времена да се у периоду од 2009. до 2014. године уради главни пројекат, при чему је „уговарање на основу идејног пројекта увијек непогодно за самог инвеститора“, што је у овом случају држава Црна Гора.
„Црна Гора се није уопште озбиљно припремила за ’посао вијека‘, јер да јесте уграђивао би се цемент произведен у Црној Гори, арматурно гвожђе произведено у Црној Гори, компоненте за асфалтну прекривку произведене у Црној Гори, а такође и могућа производња дијела електронике потребне за наплатне рампе, мјерне пунктове и др. Овако се увози практично комплетан ауто-пут, а уграђује се само камени агрегат из Црне Горе“, подсјећа Калезићева.
