Није само Превлака у питању, ту је и Тирана која у дјечјим уџбеницима црта мапе гдје су Улцињ, Тузи, Рожаје, Плав, Гусиње и Петњица у границама Албаније, каже политички аналитичар, публициста и бивши дугогодишњи дописник ДАН-а из Москве Војин Грубач.
„Политичка Тирана је наочиглед свих већ нацртала Мусолинијеве границе посред Црне Горе, па и средњошколце припремају за те ’свијетле догађаје‘ који предстоје. Превлака је само ситна риба у том мутном мору“, подвлачи Грубач.
Грубач за Спутњик каже да је стављање Превлаке под пуну контролу Хрватске, са дилемом да ли се у Бококоторски залив може несметано упловити без дозволе хрватске стране, само један од резултата референдума о државној независности Црне Горе, одржаног 21. маја 2006. године.
„Да би обезбиједили успјех референдума, што је било могуће једино прегласавањем већинског православног становништва, које је двотрећински било за заједничку државу, а које је и историјска основа настанка и постојања Црне Горе, суверенистичке вође православне провинијенције су трговале са свима, па и са црном ђаволом“, објашњава Грубач.
Тако је, према његовим ријечима, данашња независна Црна Гора производ са једне стране „етничке трговине са мањинским народима“, и са друге стране „трговине са Сарајевом, Загребом, Приштином и Тираном“, па су немајући већинску подршку православних Црногораца и Срба, суверенистичке вође биле приморане да пристају на све.
Цијена тако неадекватне тежње ка државној самосталности Црне Горе, како оцјењује Грубач, била је огромна, па ће се, како предвиђа, тек видјети шта је све преузето као обавеза да би се створила овдашња Црна Гора као једна „економски неодржива држава“, и „Елдорадо за грамзиве и охоле".
У том смислу Грубач примјећује да је добијено међународно признање Црне Горе, неспорно и неизмјењиво, али без суштинске „суверености и независности које никад неће бити“.
Грубач такође подсјећа на недавну изјаву премијера ткз. Републике Косово Рамуша Харадинаја, о неопходности да Црна Гора уступи територије Космету, која се по њему, условно може ставити у оквире „побочних референдумских обавеза“, недоговорених, али подразумијевајућих према ОВК.
„Подсјетимо се да је пред референдум, 2. априла 2006. године Адем Демаћи, политички лидер терористичке организације Ослободилачка војска Косова (ОВК), новинарима саопштио „да ће гласови Албанаца на црногорском референдуму превагнути и донијети јој независност!”, реферише наш саговорник.
Да је црногорска власт нешто дужна Албанцима, директно је рекао и албански премијер Еди Рама, напомиње Грубач, и то недавно, тачније 12.4.2017. године за телевизију „Теута“.
„Рама је рекао следеће: Уласком у власт Албанци су по други пут спасили Црну Гору. Први пут су то учинили подршком на референдуму, а други пут када су подржали коалицију која се залаже за улазак у НАТО и ЕУ“, наглашава Грубач.
У том смислу, наш саговорник упозорава дa сви досадашњи уступци, помоћ и „спасавање“ Црне Горе од стране албанског фактора на концу засигурно захтијевају и контрауступке. А уколико желимо да сазнамо какве – у том случају је најбоље, сугерише он, да „погледамо албанске уџбенике“.
На крају Грубач закључује да се не може са „лошим намјерама према огромној већини државотоворног православног становништва Црне Горе достићи било какав циљ, а да то буде без тешких последица“.
„Ко неће брата за брата, имаће туђина за господара, стара је поговорка. Зато, немојте се чудити шта се све дешава, чуда су тек наредна“, упозорава наш саговорник.
