Прва званична посета Рамуша Харадинаја Бриселу, откад је изабран на место премијера Косова, показала је да пуко облачење премијерског одела са собом не носи и сет дипломатских вештина неопходних за обављање ове функције.
Ову поруку су, по свој прилици, схватили како Харадинај, човек за којим је Србија расписала потерницу због ратних злочина, тако и званичници ЕУ који подржавају независност Косова и његове политичаре — бивше чланове ОВК.
Наиме, како медији наводе, Харадинај је на састанку Савета о стабилизацији и придруживању самопроглашеног Косова Европској унији жестоко увредио високу представницу наводним инсистирањем на већем учешћу САД у дијалогу Београда и Приштине, до те мере да је Федерика Могерини напустила састанак.
Иако је портпаролка ЕК Маја Коцијанчић демантовала да је Могеринијева изашла са састанка, чињеница је да је изостала заједничка конференција за новинаре Харадинаја и Могеринијеве, која је у оваквим приликама уобичајена, као и да је Харадинај касније отказао планиране изјаве у Бриселу. То указује да је до курцшлуса на релацији Брисел—Приштина ипак дошло.
Политиколог Стефан Сурлић, асистент на Факултету политичких наука, за Спутњик каже да, откако је питање Косова пребачено из УН под окриље Европске уније, Брисел има јасну жељу да покаже како може сам да среди проблеме у свом дворишту, односно на Балкану.
„Није никаква новост да је дипломатија САД посредно била укључена у преговоре између Београда и Приштине, али ако је сада Харадинајев захтев значио директно учешће представника Вашингтона, то је свакако и на личном плану могло да увреди Федерику Могерини. Будући да се ближи крај мандата, Могеринијева намерава да званичним, обавезујућим споразумом између Београда и Приштине следеће године озваничи велики успех Европске уније у решавању овог вишедеценијског проблема. Зато би било какво званично учешће четврте стране нарушило основну идеју да је Европска унија способна да сама постигне споразум између Београда и Приштине“, оцењује Сурлић.
Како каже, реакција Харадинаја свакако јесте зачуђујућа, тим пре што су изостала званична саопштења и његов утисак о састанцима у Бриселу.
„Дипломатски скандал, уколико би условно могли тако да га назовемо, убрзо је био утишан дипломатским тоном Маје Коцијанчић, која је рекла да је у питању поштовање распореда и да су САД и досад посредно доприносиле дијалогу. Дакле, остаје питање да ли је овде реч о стварном сукобу, али свакако да је Харадинај представио одређене теме које се Бриселу нису толико допале“, објашњава Сурлић.
И Милован Дрецун, посланик у српском парламенту, сматра да је отказивање конференције за новинаре Могеринијеве и Харадинаја знак да састанак није био успешан, или бар не у оној мери у којој се то очекивало.
„Чини ми се да се ради о покушају Приштине да једном кампањом притиска више укључе САД у процес нормализације односа, мада не знам где ће више од овога. Брисел је на то реаговао јер такав захтев практично омаловажава и саму ЕУ и госпођу Могерини, и допринос који они дају процесу нормализације односа“, каже Дрецун за Спутњик.
Према његовом мишљењу, Могеринијева је у минулом периоду покушавала да процес нормализације води на непристрасан начин, што Приштини евидентно не одговара.
„Они желе да се Брисел понаша једнострано и да увек њима држи страну. Зато сада покушавају, можда и у договору са америчком дипломатијом, да некако промене тај формат и да САД имају већу или чак и водећу улогу, што верујем да не би било прихватљиво за нашу страну. Мислим да ћемо у наредном периоду имати доста тих политички потпуно несмотрених и неприхватљивих потеза Приштине, која покушава на све начине, па и преко затезања односа са Бриселом, да добије на времену и спречи формирање ЗСО“, напомиње Дрецун.
Када је реч о дипломатском „умећу“ које је Харадинај показао у првој званичној посети Бриселу, Дрецун верује да ће негативна слика овог сусрета вероватно остати веома упечатљива и код високе представнице ЕУ и код осталих бриселских званичника.
„Верујем да је Могеринијева из сусрета са Харадинајем увидела да се ради о једном неодговорном и недоследном политичару, човеку који није предвидљив, који је конфликтан и није спреман на искрен дијалог и компромис“, сматра Дрецун.
На питање да ли је инцидент у Бриселу можда само „димна завеса“ за Србију и скретање пажње са чињенице да Београд очекује од ЕУ да на Приштину изврши притисак када је у питању формирање ЗСО, Стефан Сурлић каже да је чињеница је да је формирање ЗСО једина неиспуњена обавеза из Бриселског споразума, и да је то јасан и чврст аргумент на страни Београда.
„Зато на агенди Брисела јесте управо притисак како би се ЗСО формирала. Са друге стране, Харадинај има политички проблем на унутрашњем плану — како да оправда формирање те заједнице када је у предизборној кампањи био један од највећих противника давања већ аутономије Србима. Стога сада лопта јесте на страни Брисела, али и Вашингтона, да постигну што већи притисак и убеде Харадинаја да у најкраћем могућем року формира ЗСО, јер је она услов да би могло да дође до неког свеобухватног споразума који Брисел прижељкује у току наредне године“, закључује Сурлић за Спутњик.
