Египат је био поклоник такозване тотемске религије, у којој је средиште култа била одређена животиња као спиритуални симбол. Мачка је представљала свету животињу, божанства су носила њен лик, а њено рањавање или убијање кажњавало се смрћу. Мачке су и тада биле представљане као корисне животиње јер су убијале разне штеточине.
У Египту се истичу две божанске мачке. Једна је Бастет с главом лавице, која је с временом промењена у домаћу мачку, а представљала је мајчинску љубав и сматрана је заштитницом фараона и врховног божанства.
Грци су је звали Аурилос, па се зато и страх од мачака зове аурилофобија, а нарочито је занимљиво то да су се Гај Јулије Цезар и Наполеон плашили ових створења, пише хрватски портал „Индекс“.
Друга богиња у египатској митологији била је Сакхмет, такође с главом лавице, а представљала је богињу ватре, куге и рата.
Древна кинеска легенда тврди да је мачка настала из љубави лавице и мајмуна. Лавица је свом потомству подарила достојанство, а мајмун разиграност и радозналост. С друге стране, мачка се спомиње и у негативном контексту. Сматрана је јин животињом јер се креће ноћу и представља силе зла.
Нордијска митологија говори о богињи Фреји, чије су кочије вукле црне мачке које су се често трансформисале у црне коње, што се по неким веровањима преноси као демонски дар. Након седмогодишње службе Фреји, мачке су биле награђене тако што би биле претворене у људски лик.
Често су приказиване око Фрејиних ногу као симбол домаћинства јер је Фреја била богиња љубави и плодности.
