Сједињене Државе неће подржати руски предлог резолуције у Савету безбедности УН о осуди величања нацизма због, како је речено, заштите слободе говора и других проблема са тим документом.
Руским предлогом резолуције позивају се све чланице УН да забране пронацистички говор и пронацистичке организације, као и да се примене ограничења када су у питању наступи у националним парламентима.
Америчке новинске агенције наводе да такву резолуцију није могуће применити у САД због 1. Амандмана Устава, који гарантује апсолутну слободу говора.
Када се говори о 1. Амандману, треба имати у виду колико он значи за америчку правну и политичку традицију, каже историчар Саша Адамовић.
„У Америци се јако држи до Устава, а поготово до амандмана који се баве јако важним темама, а један од најважнијих је тај који гарантује слободу говора. У том смислу, сасвим је логично да САД у овом случају, поштујући амандмане на свој Устав, као што су то и у неким другим приликама радиле, а поготово сада, када је на челу државе Доналд Трамп, који и иначе има скепсу према УН и одлукама и резолуцијама које та организација доноси, неће подржати антинацистичку резолуцију“, каже Адамовић.
Међутим, професор московске Академије војних наука Сергеј Судаков каже да је слобода говора само изговор Америци да не подржи антинацистичку резолуцију. САД се боре против Русије као наследнице СССР-а, а њихови најважнији савезници у томе су прибалтичке државе и Украјина, у којима се нацизам увелико велича, као и Пољска, која је, како Судаков каже, на корак од величања нацизма.
„Наравно да САД не могу да подрже резолуцију о величању нацизма, јер управо ово величање удаљава поједине бивше совјетске републике од Русије. Американци то одлично схватају и зато охрабрују те земље како би се продубио јаз између Русије и њих. Америчко прихватање резолуције створило би услове за будуће помирење Русије, Украјине и других земаља. Наравно да то није у интересу Вашингтона, који сада пружа балтичким државама идеолошку подршку, а сутра ће, заузврат, у тим земљама распоредити велики војни контингент. Стога, може се рећи да је за САД величање нацизма добар инструмент за стварање непријатеља Русије“, објашњава Судаков.
Адамовић, међутим, наводи и разлоге због којих је добро што Америка не подржава руски предлог резолуције против величања нацизма. Таква резолуција би у новим приликама у свету могла да буде и злоупотребљена, тврди Адамовић.
Оптужбе за нацизам и фашизам у данашње време најчешће се употребљавају против, како Адамовић каже, непослушних лидера земаља којима је, како каже, стало до суверенитета сопствене државе.
Међу такве лидере спадају мађарски премијер Виктор Орбан, председница француског Националног фронта Марин ле Пен, холандски политичар Герт Вилдерс, турски председник Реџеп Тајип Ердоган…
„Данас те оптужбе глобалиста за фашизам и нацизам најчешће служе за дисквалификацију и ућуткивање политичких непријатеља. Да додам још да је перцепција глобалистичких центара моћи да је данашња Путинова Русија заправо једна конзервативна хришћанска држава суверене демократије и зато није необично и није ретко да западни глобалистички медији и самог Владимира Путина називају Хитлером“, објашњава Адамовић.