Прича каже да је Николај Рубинштајн, близак пријатељ Чајковског, замолио славног композитора да напише дело које би се извело на добротворном концерту за руске рањенике из овог рата.
Управо понет овим патриотским мотивима, Чајковски је написао, по многима, свој најлепшу марш. У њему композитор описује патњу Срба под турском окупацијом, злочине на Балкану, српску молбу за помоћ, као и марш руских добровољаца у помоћ Србима.
Како би упознао српску традицију, Чајковски је слушао нашу народну музику, а чак три песме су послужиле као директна инспирација — „Сунце јарко, не сијаш једнако“, „Праг је ово милог Срба“ и „Јер пушчани прах“ које је пронашао у збирци Корнелија Станковића „Српске народне мелодије“, штампаној у Бечу 1862. године.
На крају, славном композитору се дело толико допало да је сам дириговао на премијерном концерту у Моркви.
И публици се марш много свидео. Иако је назив касније промењен у „Словенски марш“, оригинални назив дела је био „Српско-руски марш“.
