Велика Британија није повукла дипломатски већ политички потез улажући протест држави Суринам због њене одлуке да повуче признање независности Косова и Метохије, мишљење је саговорникa Спутњика.
Бивши дипломата Зоран Миливојевић чак каже да Британија овим поступком није само изашла из оквира дипломатске културе, већ је направила и својеврстан преседан незапамћен у свету дипломатије.
„Тако Британија изражава незадовољство на начин који није познат у међународној пракси. Нарочито јер се ради о држави која је изнела став о некој трећој држави, због чега ово не може да добије другачију квалификацију осим политичке“, уверен је наш саговорник.
Миливојевић подсећа да су Британци у УН увек били најгласнији када је реч о томе да се косовско питање скине са дневног реда, а имали су и најтврђи став када је реч о српском непризнавању самопроглашене државе Косово.
„Према томе, Британија сада, на неки начин, показује и континуитет у својој традиционалној политици на Балкану која је пре свега антируска, а онда у том контексту и антисрпска. Али она се и до сада манифестовала најтврђим ставом везаним за Косово и Метохију и односу према Србији у вези са тим“, напомиње Миливојевић.
Дејан Мировић, професор међународног права, каже да се не сећа да Британија има неки уговор са тзв. Косовом, по коме је то протекторат Британије или по коме је Британија та која се обавезала да штити интересе Косова.
„Не памтим овакав случај, да трећа држава у свету улаже овакав протест због нечега што се ње директно не тиче. Ово бих оценио као неку врсту провокације, која је усмерена ка трећим земљама“, каже Мировић.
Он каже да овакав потез Британије може и те како да утиче на неке друге државе које су попут Суринама, посебно на оне које су својевремено биле колоније, а Британија је, подсећа, некад била највећа колонијална сила.
„Чини ми се да овакво понашање Британије може да се посматра и из тог угла, јер они, очигледно у својој свести и даље сматрају да су империјално царство, што показује да се колонијална свест код њих није променила. Јер, са аспекта међународног права, понашање им је необјашњиво“, наводи наш саговорник.
Миливојевић додаје да не треба да заборавимо да је Велика Британија међу првим државама признала анексију Босне и Херцеговине 1908. године. Управо је Британија била та, додаје наш саговорник, која је на Лондонској конференцији онемогућила Србији излаз на море, после другог Балканског рата, па британска политика на Балкану и тако даље.
Овај потез Велике Британије обелоданио је министра спољних послова Србије Ивица Дачић.
