У Федерацији БиХ 21. новембар — потписивање Дејтонског споразума којим је окончан рат у БиХ, не обележава се као празник.
Председник РС подсећа да је Српска држава која постоји од 9. јануара 1991. и да својом државношћу, која се у складу са међународним правом састоји од територије, ефективне власти и народа, учествовала у мировним преговорима током грађанског рата у БиХ од 1992. до 1995.
У ауторском тексту, објављеном у „Гласу Српске“, Додик је честитао грађанима РС сутрашњи празник и указао да је Република Српска своју државну самосталност унела у завршне мировне преговоре у Дејтону од 1. до 21. новембра 1995.
Он је подсетио да је амерички дипломата задужен за мировне преговоре између зараћених страна на простору предратне БиХ Ричард Холбрук у својој књизи „Завршити рат“ навео да је убеђивао Алију Изетбеговића пре преговора да прихвати име Република Српска.
Додик је напоменуо и да је члан Председништва „Републике БиХ“ Миро Лазовић навео да је Холбрук рекао да је постојање ентитета Републике Српске завршена ствар, да постоје два ентитета и да се може правити концепт Устава БиХ само извлачећи из два ентитета онај садржај који ће омогућити да се сачува држава да колико-толико буде функционална и стабилна.
„А ентитети су пренели на ниво БиХ само ограничени део својих надлежности. Лажно и безобразно бошњачке политичке структуре у Сарајеву покушавају представити да је ’држава БиХ‘ нешто пренела, односно дала ентитетима“, пише Додик.
Он је напоменуо да Устав БиХ одређује да ће од Дејтона службено име бити „Босна и Херцеговина“, те да би нешто било држава у њеном уставном називу мора бити одређење државног уређења, попут савезна република (Немачка), република (Србија), (Руска) федерација…
Председник Републике Српске је навео да не постоји никакав унутрашњи правни континуитет између „Републике БиХ“ и дејтонске БиХ.
„Дејтонској ’Босни и Херцеговини‘ Устав БиХ не додељује никакву територију, јер територија припада ентитетима — Републици Српској 49 одсто и ФБиХ 51 одсто. ’Босна и Херцеговина‘ није изборна јединица за било шта, јер су изборне јединице изворно право ентитета. ’Босна и Херцеговина‘ није субјект промена анекса Дејтонског споразума, већ то право припада искључиво ентитетима“, истакао је Додик.
Он је нагласио да су ентитети државе у већем капацитету него „Босна и Херцеговина“, што потврђује и став Венецијанске комисије Савета Европе, који одређује да се на будуће споразуме ентитета о промени Устава БиХ и друге анексе Дејтонског споразума примењује Бечка конвенција о праву међународних уговора.
Додик је у тексту навео да Република Српска има право на успостављање специјалних веза са суседним државама, те да Српска Савету безбедности УН редовно доставља извештаје о стању и односима у „Босни и Херцеговини“, којих је досад било 18.
Председник Српске је истакао да „Босна и Херцеговина“ има само три органа који, према Уставу БиХ, у свом називу имају одредницу БиХ: Председништво, Уставни суд, Централна банка.
„У свом називу Парламентарна скупштина и Савет министара, као ни његова два министарства — спољних послова и спољне трговине, по Уставу БиХ немају одредницу ’БиХ‘. По Дејтонском споразуму и непромењеном и важећем Уставу БиХ, Република Српска има председника, Народну скупштину, Владу, Уставни суд, Врховни суд и друге судове, Тужилаштво, војску, полицију, царину, све порезе као своје изворне приходе, обавештајну и безбедносну службу и све друге државне функције које није пренела на ’Босну и Херцеговину‘“, навео је Додик.
Он је поручио да Република Српска као државотворни ентитет заједно са ФБиХ твори „Босну и Херцеговину“, и да би она могла да буде заједница држава — Републике Српске и ФБиХ, а да су све друго празна наклапања.
Према његовим речима, чињеница је да је у дејтонске преговоре ушла Савезна Република Југославија, коју је споразумом од 29. августа 1995. године Република Српска овластила да у њено име потпише делове мировног плана који се односе на Српску.
„Преговорима у Дејтону претходило је потписивање ’Договорених основних принципа‘ у Женеви 8. септембра 1995. године, а потом ’Наставак договорених основних принципа‘, потписан у Њујорку 26. септембра. Потписници су били Република Српска и ’Република БиХ‘“, навео је Додик.
Додик је истакао да према важећем и непромењеном Уставу БиХ, ентитетима припадају све државне надлежности које Уставом нису изричито додељене „БиХ“.
„За сваку нову надлежност коју не предвиђа дејтонски Устав БиХ, требало је да ентитети у складу са Бечком конвенцијом закључе споразум о промени и допуни Устава БиХ и потом у складу са уставном процедуром усвоје амандмане у Парламентарној скупштини“, нагласио је Додик.
Додик је додао да би стварањем уставног основа било могуће донети законе о одбрани, правосуђу, ПДВ-у, као и установити нове институције на нивоу БиХ.
„Пошто то није урађено, према Дејтонском споразуму уставне надлежности Републике Српске су и даље: одбрана са војском Републике Српске, правосуђе, царина, гранична служба, полиција, финансије, порези и све друге надлежности које иначе припадају сувереним државама“, поручио је Додик.
Он је додао да су Уставом БиХ ентитети пренели у надлежност Председништву БиХ спољну политику, спољнотрговинску политику, царинску политику, монетарну политику, финансирање установа и међународних обавеза БиХ.
„Међутим, све одлуке Председништва БиХ по наведеним надлежностима подлежу крајњој потврди у ентитетима. По Уставу БиХ, те одлуке Председништва БиХ нису дефинитивне ако им се успротиви члан Председништва који је прегласан од друга два члана Председништва БиХ“, истакао је Додик.