00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Без сарадње Срба и Руса нема остварења словенског сна
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Хоће ли бити Трећег светског рата
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Дуалност Милене Павловић Барили“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Додик: Српска је држава, а БиХ...

Пратите нас
Република Српска обележава сутра Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ, а председник тог ентитета Милорад Додик поручује да Република Српска као државотворни ентитет заједно са ФБиХ твори „Босну и Херцеговину“, те да би она могла да буде заједница држава — Републике Српске и ФБиХ, а да су све друго, како каже, празна наклапања.

У Федерацији БиХ 21. новембар — потписивање Дејтонског споразума којим је окончан рат у БиХ, не обележава се као празник.

Председник РС подсећа да је Српска држава која постоји од 9. јануара 1991. и да својом државношћу, која се у складу са међународним правом састоји од територије, ефективне власти и народа, учествовала у мировним преговорима током грађанског рата у БиХ од 1992. до 1995.

Бакир Изтебеговић - Sputnik Србија
Српска блокирала Босну!

У ауторском тексту, објављеном у „Гласу Српске“, Додик је честитао грађанима РС сутрашњи празник и указао да је Република Српска своју државну самосталност унела у завршне мировне преговоре у Дејтону од 1. до 21. новембра 1995.

Он је подсетио да је амерички дипломата задужен за мировне преговоре између зараћених страна на простору предратне БиХ Ричард Холбрук у својој књизи „Завршити рат“ навео да је убеђивао Алију Изетбеговића пре преговора да прихвати име Република Српска.

Додик је напоменуо и да је члан Председништва „Републике БиХ“ Миро Лазовић навео да је Холбрук рекао да је постојање ентитета Републике Српске завршена ствар, да постоје два ентитета и да се може правити концепт Устава БиХ само извлачећи из два ентитета онај садржај који ће омогућити да се сачува држава да колико-толико буде функционална и стабилна.

„А ентитети су пренели на ниво БиХ само ограничени део својих надлежности. Лажно и безобразно бошњачке политичке структуре у Сарајеву покушавају представити да је ’држава БиХ‘ нешто пренела, односно дала ентитетима“, пише Додик.

Он је напоменуо да Устав БиХ одређује да ће од Дејтона службено име бити „Босна и Херцеговина“, те да би нешто било држава у њеном уставном називу мора бити одређење државног уређења, попут савезна република (Немачка), република (Србија), (Руска) федерација…

Председник Републике Српске Милорад Додик - Sputnik Србија
Додик: Власт и опозиција имају заједнички приступ Дејтону

Председник Републике Српске је навео да не постоји никакав унутрашњи правни континуитет између „Републике БиХ“ и дејтонске БиХ.

„Дејтонској ’Босни и Херцеговини‘ Устав БиХ не додељује никакву територију, јер територија припада ентитетима — Републици Српској 49 одсто и ФБиХ 51 одсто. ’Босна и Херцеговина‘ није изборна јединица за било шта, јер су изборне јединице изворно право ентитета. ’Босна и Херцеговина‘ није субјект промена анекса Дејтонског споразума, већ то право припада искључиво ентитетима“, истакао је Додик.

Он је нагласио да су ентитети државе у већем капацитету него „Босна и Херцеговина“, што потврђује и став Венецијанске комисије Савета Европе, који одређује да се на будуће споразуме ентитета о промени Устава БиХ и друге анексе Дејтонског споразума примењује Бечка конвенција о праву међународних уговора.

Додик је у тексту навео да Република Српска има право на успостављање специјалних веза са суседним државама, те да Српска Савету безбедности УН редовно доставља извештаје о стању и односима у „Босни и Херцеговини“, којих је досад било 18.

Председник Српске је истакао да „Босна и Херцеговина“ има само три органа који, према Уставу БиХ, у свом називу имају одредницу БиХ: Председништво, Уставни суд, Централна банка.

Милорад Додик - Sputnik Србија
Прекретница: Покреће ли Република Српска процес одвајања од БиХ

„У свом називу Парламентарна скупштина и Савет министара, као ни његова два министарства — спољних послова и спољне трговине, по Уставу БиХ немају одредницу ’БиХ‘. По Дејтонском споразуму и непромењеном и важећем Уставу БиХ, Република Српска има председника, Народну скупштину, Владу, Уставни суд, Врховни суд и друге судове, Тужилаштво, војску, полицију, царину, све порезе као своје изворне приходе, обавештајну и безбедносну службу и све друге државне функције које није пренела на ’Босну и Херцеговину‘“, навео је Додик.

Он је поручио да Република Српска као државотворни ентитет заједно са ФБиХ твори „Босну и Херцеговину“, и да би она могла да буде заједница држава — Републике Српске и ФБиХ, а да су све друго празна наклапања.

Према његовим речима, чињеница је да је у дејтонске преговоре ушла Савезна Република Југославија, коју је споразумом од 29. августа 1995. године Република Српска овластила да у њено име потпише делове мировног плана који се односе на Српску.

„Преговорима у Дејтону претходило је потписивање ’Договорених основних принципа‘ у Женеви 8. септембра 1995. године, а потом ’Наставак договорених основних принципа‘, потписан у Њујорку 26. септембра. Потписници су били Република Српска и ’Република БиХ‘“, навео је Додик.

Младен Иванић - Sputnik Србија
Трећи начин: Република Српска би била независна само у овом случају

Додик је истакао да према важећем и непромењеном Уставу БиХ, ентитетима припадају све државне надлежности које Уставом нису изричито додељене „БиХ“.

„За сваку нову надлежност коју не предвиђа дејтонски Устав БиХ, требало је да ентитети у складу са Бечком конвенцијом закључе споразум о промени и допуни Устава БиХ и потом у складу са уставном процедуром усвоје амандмане у Парламентарној скупштини“, нагласио је Додик.

Додик је додао да би стварањем уставног основа било могуће донети законе о одбрани, правосуђу, ПДВ-у, као и установити нове институције на нивоу БиХ.

„Пошто то није урађено, према Дејтонском споразуму уставне надлежности Републике Српске су и даље: одбрана са војском Републике Српске, правосуђе, царина, гранична служба, полиција, финансије, порези и све друге надлежности које иначе припадају сувереним државама“, поручио је Додик.

Он је додао да су Уставом БиХ ентитети пренели у надлежност Председништву БиХ спољну политику, спољнотрговинску политику, царинску политику, монетарну политику, финансирање установа и међународних обавеза БиХ.

„Међутим, све одлуке Председништва БиХ по наведеним надлежностима подлежу крајњој потврди у ентитетима. По Уставу БиХ, те одлуке Председништва БиХ нису дефинитивне ако им се успротиви члан Председништва који је прегласан од друга два члана Председништва БиХ“, истакао је Додик.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала