То више није економско, већ геополитичко питање, а посебно је занимљиво како ће се ситуација развијати после пропалих преговора између четири немачке странке, које нису успеле да формирају владајућу коалицију, тако да ће сада немачка канцеларка Ангела Меркел морати или да формира мањинску владу или да организује нове изборе. Наиме, Меркелова је летос изјавила да Немачка неће питати САД о градњи гасовода „Северни ток 2“.
Како ће се актуелна политичка ситуација у Немачкој одразити на све оштрију геополитичку кампању САД и неких европских земаља против овог гасовода и руског гаса чућемо од др Милоша Ерића, доцента из области економије на београдском Факултету за економију, финансије и администрацију (ФЕФА), и руских аналитичара.
Од саговорника „Енергије Спутњика“ чућемо и коментаре на тврдње да гасна индустрија троши 100 милиона евра годишње на лобирање у ЕУ и да овај енергент никако није еколошки, и да потрошња гаса у Европи неће расти већ опадати, тако да изградња нових гасовода из Русије неће ни бити потребна.
Од чланица ЕУ само Пољска, Летонија, Литванија и Данска су препознате као противнице градње гасовода „Северни ток 2“. Прикључујући се кампањи коју против руског гаса на европском тржишту води САД, Европска комисија предлаже усвајање гасне директиве која треба да буде примењива на гасоводе из трећих земаља, укључујући и постојеће, а не само будуће пројекте. Саговорнике „Енергије Спутњика“ питамо очекују ли да ће овај регулаторни удар на руске гасоводе, пре свега „Северни ток 2“ и „Турски ток“, бити усвојен.
Потенцијални корисници гасовода „Турски ток“ на Балкану значајно су повећали тражњу за природним гасом из Русије од почетка ове године до 15. новембра. Међутим, и даље је неизвесно хоће ли се и којом трасом градити гасовод којим би гас из „Турског тока“ ишао преко Балкана ка европским потрошачима, а посебан проблем је финансирање. Намеће се питање хоће ли „Гаспром“, односно Русија, помоћи овим земљама и како да оне не остану без гаса ако заиста 2019. године престане транзит тог енергента преко Украјине.
