Пред сутрашње изрицање првостепене пресуде Младићу у Хагу, Зорко подсећа да је тим бранилаца тражио ослобађајућу пресуду за генерала, објашњавајући да гломазна оптужница садржи изузетно тешке оптужбе које нису засноване на доказима.
Примера ради, у параграфу 12 оптужнице не само да се у учеснике удруженог злочиначког подухвата убраја комплетна војна и политичка хијерархија каква је постојала на страни Срба у БиХ и СРЈ него се помињу и локални босански Срби што значи да је сваки припадник српског народа на територији БиХ практично учесник у том злочиначком подухвату, каже Зорко у емисији „Спутњик интервју“.
Међутим, додаје адвокат, докази који су изведени током поступка су показали нешто потпуно друго — да су то тврдње које нису утемељене на доказима.
„Експерт војног тужилаштва је преко деценије проучавао војну структуру и тражио доказе који могу да повежу учеснике са евентуалним инкриминисаним делима. За генерала Младића, међутим, не постоји буквални ниједно наређење које њега може да доведе у везу са наводном ликвидацијом, односно истребљењем са којим је повезан за Сребреницу“, наводи Зорко.
Адвокат истовремено упозорава да је у делу јавности прекршено елементарно право Младића, а то је претпоставка невиности, те да је он „осуђен и пре него што је ушао у судницу“.
Пензионисани официр бивше ЈНА и хашки осуђеник Веселин Шљиванчанин, који је након одслужења казне изашао на слободу 2011. године, каже да не верује да је Ратко Младић било шта скривио, јер, како објашњава, зна како су учени и васпитавани официри бивше ЈНА. Шљиванчанин истиче да је био у Хагу кад је Младић доведен и да је генерал још тада био болестан.
Према речима адвоката Зорка, здравствено стање Младића је тешко и браниоци су забринути због тога. Он наглашава да Младић није имао посету изабраних лекара који би утврдили до које мере је његово здравствено стање нарушено и да ли такво здравствено стање уопште омогућава његово присуство изрицању пресуде.
„Јако забрињава што је ризик по његово здравље знатно израженији у односу на особе његовог годишта, а имајући у виду његово претходно стање неспорно треба утврдити његову способност да присуствује изрицању пресуде“, каже Зорко.
Истиче да је тим бранилаца од јануара ове године упорно настојао да прибави комплетну медицинску документацију Младића како би она била подвргнута тесту медицинских стручњака, али да су били суочени са бројним тешкоћама.
„Нешто што је по правилима Трибунала требало да буде достављено у року од 14 дана нама је достављено са вишемесечним кашњењем, при чему се тврдило да је то комплетна документација, а онда се испоставило да није“, наводи Зорко.
О проблематичним стандардима, па и, како верују у значајном делу јавности, неправедном односу тог суда према српском народу, сведочи и податак да је Србима изречено 1.138 година затвора, а свим осталим народима укупно три пута мање. На питање да ли је то покушај да Хаг пише неку своју историју, Веселин Шљивачанин изричит је да је једини циљ Трибунала био да „збрише српски народ“, подсећајући да је тај суд ослободио људе попут Анте Готовине, Иван Маркача и Рамуша Харадинаја, а осудио Србе који су, како тврди, радили само оно што је по закону, бранећи своју земљу.
Објашњавајући даљи поступак, имајући у виду да Трибунал 19. децембра завршава рад, а преостале процесе преузима специјални механизам, адвокат Зорко наводи да, уколико пресуда буде осуђујућа, браниоци прво најављују жалбу, а онда је и подносе. Он ипак додаје да не жели да прејудицира каква ће бити пресуда, јер је, тврди, тужилац у неким кључним сегментима сам себе оспорио.
„Примера ради, утврђено је да је Сарајево било брањени град, а многи докази показују такође да није било присилне депортације муслимана са простора Сребренице, већ да је то наредио сам Унпрофор у оквиру хуманитарне операције“, објашњава Зорко.
На питање какве би последице по Републику Српску и Србију могле да буду уколико Младића прогласе кривим за геноцид, за шта га између осталог терети оптужница, Младићев адвокат наводи да ће могуће консеквенце сигурно бити разматране, али оцењује да је оптужница толико широко постављена да би њено прихватање у свим аспектима значило једну ширу осуду.
„Не сме да се пренебрегне ни да су раније правоснажне пресуде неспорно утврдиле да је Војска РС водила легитимне акције које по статуту Трибунала нису кажњиве, а да је чак и активност у Сребреници под називом операција ’Криваја 95‘ била легитимна. Тужилаштво чак ни не оспорава да имате легитимни војни циљ, па не мислим да су велике шансе да се у склопу свега тога постави питање неке шире одговорности“, наглашава Зорко.
Према мишљењу Шљиванчанина, генерал Младић је „частан официр који је током свог војевања заиста радио на томе не само да се остваре легитимни војни циљеви Републике Српске, него и да се заштити народ“.
„Он је до краја рата инсистирао на законитом поступању и поштовању свих правила“, указао је адвокат Борис Зорко.
