Потреба за безбедношћу, као и жеђ за новцем, ничим нису ограничени, пише један од читалаца. Ипак, оно што је за једну страну „безбедност“, за другу је „претња“.
Ако се упоређује садашња ситуација са 1990. годином, може се разумети став Русије, сматра један читалац. „Данас земље Варшавског уговора и низ бивших совјетских република улазе у састав НАТО-а, али Алијанси ни то није довољно. У поређењу са САД и укупним трошковима држава НАТО-а одбрамбени трошкови Русије су смешно мали“, наводи он.
Јака, наоружана држава увек представља „потенцијалну претњу“, али из истог разлога она може да буде и партнер, посебно у миру, уверен је један од аутора коментара. Он додаје: „У светлу војних сукоба у Сирији и Јемену светске државе треба да се уједине и да окончају тај пакао. Уместо тога НАТО покушава да ограничи руску сферу утицаја. Због тога се према изјавама експерата за безбедност треба односити критички“.
Према мишљењу другог читаоца, теме којима се бави Кал нису у сфери његове надлежности. Он, наводи читалац, нема право јавно да суди о одбрамбеним способностима Западне Европе и Северноатлантске алијансе.
„Русију одавно незаслужено демонизују и покушавају да је дискредитују. Због своје глупости и патолошке жеђи представници власти у Европској унији и САД не разумеју да то може да доведе до ужасног рата. Одговорни политичари би Русију признали као партнера равноправног са Западом и успоставили би пријатељске контакте, оријентисане на сарадњу и мир“, написао је један од читалаца немачког листа.
Оно о чему говори Кал, „причали су нам још у време СССР-а“, присећа се један од читалаца. Шеф немачке обавештајне службе својим речима активно подржава одбрамбену индустрију.
„Сада је Русија злотвор“, закључује читалац и додаје: „Притом директор Федералне обавештајне службе Бруно Кал своје тезе доказује уз помоћ војних вежби које Владимир Путин изводи на границама НАТО-а. А то што Алијанса повећава своје присуство на територији која се граничи с Русијом, то је, наравно, мирољубива политика“, ироничан је аутор коментара.
Он подсећа како су, у годинама док је Немачка још била подељена, житеље западног дела Берлина плашили да ће Совјети напасти СРН и да их опасност од рата неће зауставити. Из политичких циљева у људима су стално подгревали панично расположење.
„Путин зна шта ће се догодити уколико Русија нападне једну од земаља НАТО-а. Као и политичари СССР-а Путин није самоубица. Довољно је упоредити САД и СССР с Русијом по броју војних операција одржаних од 1945. године. Тада ћете схватити ко је био главни империјалиста од 1945. године. Пре неколико година је Хелмут Шмит именовао ту земљу – САД“, пише читалац „Зидојче цајтунга“.
