Градски менаџер Београда Горан Весић први пут за „Спутњик“ говори који суштински значај пројекта који би, по њему, требало да обележи и мандат нове градске власти која ће бити изабрана на пролеће идуће године.
— Најважнији пројекат српске престонице је „Београд на води“. Истовремено тај пројекат је најнападанији. Упркос нападима, завршавамо прве две стамбене куле. Оне ће већ у марту бити усељене. Увелико се граде трећа и четврта стамбена кула, а пре неколико месеци смо почели изградњу тржног центра, у оквиру самог „Београда на води“, што ће бити највећи тржни центар у региону. Почели смо изградњу централне, оне велике куле „Београд“ по којој ће се препознавати „Београд на води“. У оквиру куле „Београд“ налазиће се хотел „Сент риџис“, који је један од највећих светских ланаца, што је веома важно за Београд, јер када такав светски ланац дође у Београд, то је порука и другим инвеститорима да дођу. Затим ћемо следеће године почети изградњу „Дабл ве“ хотела, који је такође један од великих ланаца, као и реконструкцију хотела „Бристол“, који је један од најстаријих београдских хотела и који заслужује да буде реконструисан.
То је све договорено и финансијски покривено?
— Да, то је све у току. Поред тога, у овом тренутку радимо нови булевар, у оквиру пројекта „Београд на води“, који ће имати и зелени појас, и тротоаре, и бициклистичку стазу. Он ће повезати Булевар Војводе Мишића и Карађорђеву. На тај начин ћемо растеретити Булевар Војводе Мишића који може да буде врло оптерећен. Измештањем железничке пруге, који ће се десити у наредне две године, добићемо простор за проширење Савске улице. Пројекат „Београд на води“ је за нас важан, не само зато што је то пројекат који развија Београд, који мења инфраструктуру Београда, већ је то пројекат који је ставио Београд на инвестициону мапу света. Путујем често и представљам Београд. Где год сам отишао, у Москву, Париз, Лондон, прву ствар за коју нас питају то је „Београд на води“, јер то је пројекат који је велики за било коју европску престоницу. То значи да када неки инвеститори виде да је неко спреман да уложи три и по милијарде евра у некакав пројекат у Београду, онда су и они спремни да дају својих пет милиона, милион, сто милиона, колико већ могу да издвоје. Због тог пројекта добијамо неке друге инвестиције у Београду.
Колико је пројекат „Београд на води“ већ утицао на то да се отворе нови радови?
— То је пројекат који нам омогућава да уређујемо инфраструктуру. Изградња станице „Прокоп“ почела је 1977. године и она никада не би била завршена да није било пројекта „Београд на води“, јер он је условио да имамо измештање пруге, измештање Железничке станице на ново место, чија је изградња почела 1977. године. Нова аутобуска станица, чија изградња почиње на пролеће у Блоку 42, такође је последица пројекта „Београд на води“, па затим тунел који ћемо почети да радимо 2019. године на месту садашње аутобуске станице, који ће ићи испод Старог града и изаћи негде на Булевару Деспота Стефана, скоро код Панчевачког моста, то је такође последица тог пројекта. Нови мост, на месту Трамвајског моста, оног старог немачког моста, који ћемо радити следеће године, који ће имати четири траке и железничко-трамвајске шине је такође последица „Београда на води“. „Београд на води“, осим што нам омогућава да привучемо нове инвеститоре, помаже нам да решимо инфраструктурне проблеме које овај град није могао да реши деценијама и зато је важан.
Хоће ли све то покренути и домаћу индустрију?
— Управо је најважније што је посао добила домаћа индустрија — данас немате грађевинску фирму у Београду која нема посла и то се види. Ми смо за скоро 20.000 људи смањили незапосленост у Београду од почетка године. Она је сада први пут после десет и нешто година испод 100.000, тачније, скоро 89.000. Шездесет и шест хиљада људи је нашло посао од почетка године. То је за нас важно и показује да ти пројекти утичу на развој привреде, на развој друштва. Други пројекат, који је за мене лично важан, то је изградња недостајуће канализације и водоводне мреже. У овом тренутку, трећина града нема канализацију и ми смо на правили пројекат да у наредних 10 година завршимо комплетну канализацију, како би свака кућа на територији града Београда имала канализацију.
Зашто Београд нема метро?
— Зато што Београд од 1981. прави метро и стално сте имали неке дирекције, нека предузећа, стално сте имали „тучу“ између представника „лаког“ и „тешког“ метроа. Сада смо дошли у ситуацију да 2020. можемо да почнемо да градимо метро. Урадили смо прве две мреже линија на основу бројања саобраћаја. Такође, мислим да је важно да заједно са Републиком завршимо Обилазницу око Београда. Ту нам треба и нови мост у Винчи који ће бити и железнички и путнички, што ради Република, који треба да кошта заиста пуно, а то финансирамо по пола, а ми ћемо у оквиру тога урадити и наш унутрашњи магистрални прстен тако да ће Београд око себе имати два прстена. То су инфраструктурне ствари које су важне за Београд.
Бициклисти би могли да спасу град од аутомобилских гужви. И Рузвелтова улица је добила део за бициклисте, али то ипак није довољно?
— Ми смо усвајањем генералног урбанистичког плана донели одлуку да све улице првог приоритета морају да имају бициклистичке стазе. Свака следећа која се реконструише мораће да има стазу. Ми смо од почетка нашег пројекта урадили 20 километара бициклистичких стаза. Наш циљ је да Београд за наредних 10 година повећа удео бицикала у јавном превозу на 10 посто, што је врло оптимистички, али ја мислим да можемо да успемо. У складу са тим ћемо врло брзо расписати приватно партнерство које ће имати бицикле на изнајмљивање, какви постоје у великим градовима. Ово ћете имати у читавом граду, 150 станица где ћете моћи да изнајмите бицикл, да га узмете на једној, вратите на другој станици и да га користите кроз бициклистичке стазе.
Када то Београђани могу да очекују?
— Веома брзо ћемо расписати јавно-приватно партнерство. Треба три до четири месеца да оно буде завршено. То раде сви велики градови. У центру Москве имате тај систем и градоначелник Москве Собјанин ми је рекао: „Када сам ја ово уводио, говорили су ми да Руси никада неће возити бицикле, они возе аутомобиле“, а онда је искоришћеност бицикала дошла на 86 одсто. Када људима пружите прилику да нешто користе, они то користе. То подразумева 120 километара нових бициклистичких стаза, 200 паркинга за бицикле и ових 150 станица. Заиста покушавамо да афирмишемо тај вид превоза, као што смо у систем јавног превоза убацили и бродове. Веома брзо ћемо изаћи са јавно-приватним партнерством за чамце, тако да ћете имати линије и са „Бус плус“ картицом ћете моћи да користите и брод, односно чамац. Имаћете могућност да из Земуна дођете у стари део града путем реке.
Да ли има неки град у Европи или шире који вам је узор за будући изглед Београда?
— Најпре Беч, зато што је Москва велика, као и Лондон, Њујорк. То су мегалополиси, велики градови и ми не можемо да се поредимо. Беч је град који отприлике има исти број становника као Београд и заиста је комфоран и уређен град и ја бих волео да Београд личи на њега.
Колико би требало да кошта карта у градском превозу без субвенција?
— Није овде проблем у цени карта. Овде је проблем што карту плаћа око 20 одсто људи. Цена карте не мора да буде виша, чак смо смањивали цену када је у питању приградски превоз.
Али то је „зачарани круг“. Много људи мора да иде на посао, а не примају плате, па како да плате превоз?
— Људи који немају редовне плате и не раде имају право на субвенције када купују маркице, то важи за незапослене, студенте. Исти ти људи плаћају струју, плаћају мобилни телефон, хлеб у пекари — не може само градски превоз да се не плаћа. Код нас постоји навика да се градски превоз не плаћа и то морамо да решимо, јер ако хоћемо квалитетан и добар градски превоз, „вајфај“, климе у аутобусима, морају и карте да се купују.
Када је у плану реконструкција улица првог приоритета и да ли то подразумева само улице којима иде градски саобраћај?
— Управо зато што улице нису дуго одржаване постоје рупе на коловозима. Сада радимо на пројекту реконструкција свих улица првог приоритета. Тај пројекат ће бити вредан између 500 и 600 милиона евра. Први приоритет су све улице којима иде јавни превоз и то су улице које се и прве чисте. Када падне снег, прво се оне раде, па други, па трећи приоритет. Новац за то не можемо да обезбедимо одједном, нити је то могуће урадити одједном. Наш план је да урадимо у наредних десет година, да сваке године одвајамо 50, 60 милиона евра како би реконструисали улице и онда ће квалитет улица бити много бољи. Нас чека читав низ великих пројеката како би овај град коначно постао боље место за живот људи.
Када очекујете да буду одржани београдски избори?
— Још се не зна тачан датум, али морају да буду одржани до 23. марта. Сви датуми су могући и они ће бити одржани после истека четворогодишњег мандата ове Скупштине града Београда. Што се самих избора тиче, СНС је апсолутно спреман да изађе на њих. Излазимо са својим програмом, односно прегледом ствари које смо радили у Београду, а мислим да је урађено доста и сигурно може више.
Какве су Ваше личне амбиције у новом мандату?
— Листу СНС предводиће тим, јер главни град није обична општина, град Београд не може да води један човек и потпуно су погрешне перцепције људи да је важно ко ће бити први човек и да све треба фокусирати на једну особу — градоначелника. Град Београд је већи од многих државе Европе и напросто као такав захтева да за руковођење градом и за развој града буде задужен читав тим. Биће ту људи који су радили до сада и који су водили Београд ове четири године, наравно, ојачани са неким новим људима. Мислим да ће људи из тог старог тима грађанима бити гаранција да ће пројекти који су започети бити настављени.
Спекулише се и да бисте Ви могли да будете нови градоначелник Београда?
— Прво морамо да сачекамо изборе. Друго, о свим кадровским решењима одлучиваће СНС. Име градоначелника у овом тренутку је мање важно и ја ћу као члан странке, као неко ко је учествовао великим делом у ономе што се радило у Београду, апсолутно прихватити сваку одлуку странке. Ја сам човек који воли да ради, волим да радим конкретне ствари. Сасвим сигурно ћу поштовати сваку одлуку странке. Посао који сам радио четири године ми се свиђа зато што сам радио нешто конкретно, иза чега се сваког дана виде неки резултати.
Пред Србијом су велике дилеме. Отворен је унутрашњи дијалог око Косова, имамо даље преговоре са ЕУ, уцене да се определимо између две столице… Могу ли те крупне ствари ипак да доведу до тога да следеће године имамо и републичке изборе?
— Наш Главни одбор је донео одлуку, на предлог председника, да СНС не жели да се одрже ванредни избори јер желимо да дамо шансу Влади да ради свој посао. Чињеница је да се у земљи дешавају крупне промене и мислим да је веома важно да друштво прати те промене, односно да их Народна скупштина не кочи. Нажалост, у Скупштини често уместо да се ради одговорно за интересе грађана, имамо инциденте, туче… За нас је најважније то што је Србија поново постала важан фактор у међународној политици. Ми смо мала земља и не можемо да очекујемо да се свет врти око нас, али је чињеница да је Србија, када погледате какво поштовање сада има у међународној политици, од Руске Федерације, од Народне Републике Кине, Европске уније, Сједињених Америчких Држава, успела да себе постави као фактор који је важан и оно што је најважније да седи на својој столици, да води српску политику, ни америчку, ни европску, ни руску, да сарађујемо са својим пријатељима. Земља смо која има могућности и снаге, захваљујући нашем председнику, да кажемо да је нешто против наших интереса и да нисмо спремни да радимо, као што је рецимо увођење санкција Русији, које нисмо хтели да уведемо, иако смо земља која се прикључује Европској унији, јер то је против наших интереса. Мислим да се ми сада налазимо на историјској прекретници као друштво, да смо ми као друштво изгубили читав 20. век, што у неким историјским заблудама, што у ратовима. Нисмо се најбоље снашли, поготово у том другом делу двадесетог века и мислим да је сада права прилика, да ће једног дана неко иза нас посматрати овај период као историјски, јер Србија је коначно нашла себе и после много година је почела да напредује и да односе уређаје тако да буде добро за њене грађане.
